Grčka ne mijenja stav - ne priznaje Kosovo

Grčka ostaje pri politici nepriznavanja nezavisnosti Kosova i podržava sve što Srbija radi u sprovođenju Briselskog sporazuma, izjavio je Aleksandar Vulin.

Republika Srpska 19.09.2013 | 18:27 Grčka ostaje pri politici nepriznavanja nezavisnosti Kosova i podržava sve što Srbija radi u sprovođenju Briselskog sporazuma, izjavio je Aleksandar Vulin.Ministar bez portfelja zadužen za Kosovo i Metohiju je, posle sastanka sa zamenikom šefa grčke diplomatije Dimitrisom Kurkulasom, rekao da je tema njihovih razgovora bila situacija na Kosovu i Metohiji i predstojeći izbori. "Dobili smo podršku u svemu što Srbija radi u sprovođenju Briselskog sporazuma", rekao je Vulin. "Dobili smo podršku od naših tradicionalnih prijatelja da će nastaviti sa svojom politikom kada je u pitanju nepriznavanje Kosova i Metohije i da će učiniti sve što mogu da Srbija ubrza proces (pristupnih) pregovora sa EU i da u vreme grčkog predsedavanja (Uniji) objavimo početak pregovora". Prema Vulinovim rečima, na obema stranama ima ljudi koji smatraju da briselski sporazum nije dobar i da nije dobro da Srbi na Kosovu preuzmu odgovornost za sopstvenu budućnost. Briselski sporazum je, prema njegovim rečima, istorijski, ali to je tek prvi korak, prvi od sporazuma koje Beograd i Priština treba da postignu. "Uskoro očekujemo nove razgovore o raznim temama. Za nas, možda je najvažnije kulturno nasleđe, nasleđe Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji. Mislimo da to mora biti podignuto na nivo novog sporazuma između Beograda i Prištine, uz posredovanje EU", rekao je Vulin, izrazivši nadu da će uskoro početi da se radi i na sporazumu o imovini. On je podsetio da je postignut dogovor o telekomunikacijama i energetici, ali da pitanje energetike ne može biti u postupnosti rešeno dok se ne postigne i sporazum o imovini. Ministar bez portfelja za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin izjavio je, takođe, da su uspešni novembarski izbori jedini put ka normalizaciji života u pokrajini i napomenuo da je za tamošnje Srbe od ključnog značaja pitanje bezbednosti, koje podrazumeva da zločini budu rešeni, što, kako je primetio, dosad nije bio slučaj. "Za nas, Vladu Srbije, najvažniji su novembarski izbori. Uložili smo sav naš autoritet i pozvali Srbe na Kosovu i Metohij, prvi put, da izađu na izbore, što je bilo teška i politički rizična odluka, ali znamo da je to jedini put za normalizaciju života na Kosovu i Metohiji", rekao je Vulin u izlaganju na okruglom stolu u organizaciji Grčkog instituta za evropsku i spoljnu politiku (ELIAMEP). Vulin je istakao da ćemo učiniti "sve što je u našoj moći da izbori prođu mirno i glatko" i dodao da stabilnost celog regiona zavisi od uspostavljanja trajne stabilnosti na Kosovu i Metohiji. "Ako teroristi prevladaju, ako uspeju … imaćemo konstantnu nestabilnost celog regiona", upozorio je on. On je naveo da se, prema poslednjim informacijama kojima raspolaže, dosad oko 40.000 interno raseljenih osoba registrovalo za glasanje na Kosovu i Metohiji, što je, kako je istakao, veoma dobar rezultat. Prema Vulinovim rečima, za Srbe na Kosovu glavno pitanje i preduslov svega jeste bezbednost za sve koji žive tamo. Podsećajući da je od dolaska međunarodne zajednice na Kosovo počinjeno 1.037 ubistava Srba na etničkoj osnovi, Vulin je napomenuo da su dosad izrečene dve kazne, dok su svi ostali zločini i dalje nerešeni. "Ne može biti bezbednosti dok se to ne promeni", upozorio je on i dodao da postoji i oko 40.000 nerešenih imovinskih slučajeva. Ministar je kazao da je to jedan od razloga što se Srbi ne vraćaju na Kosovo i Metohiju, i naveo je kao primer da je pre rata 1999. godine u Prištini živelo oko 40.000 Srba, dok ih sad ima između 30 i 40. On je naveo i da, prema podacima međunarodne zajednice, ima između 200.000 i 230.000 interno raseljenih Srba, od kojih je, kako je rekao, oko 21.000 pokušala da se vrati, ali svega 4.000 je uspelo da ostane na Kosovu. Vulin je, takođe, izrazio zabrinutost zbog promena Zakona o amnestiji na Kosovu jer, kako je rekao, ono što je dogovoreno u Briselu ne sme biti menjano ni u Beogradu ni u Prištini, već mora biti dosledno ispoštovano do poslednjeg slova. Vulin je boravio u dvodnevnoj poseti Atini, u okviru koje je prethodno razgovarao i sa zamenikom šefa grčke diplomatije Dimitrisom Kurkulasom, a posetu je skratio zbog ubistva pripadnika Euleksa. ELIAMEP je uticajni nezavisni institut za istraživanje. Grčka će 1. januara preuzeti od Litvanije predsedavanje Evropskoj uniji.