Bez Haga ne bi bilo pravde

Glavi haški tužilac Serž Bramerc tvrdi da je najveće dostignuće tog suda što su svi optuženi privedeni pravi, uz ocenu da bez Haga mnoge ključne vojne i političke ličnosti sa prostora bivše Jugoslavije ne bi bile procesuirane.

Republika Srpska 06.07.2013 | 12:30 Glavi haški tužilac Serž Bramerc tvrdi da je najveće dostignuće tog suda što su svi optuženi privedeni pravi, uz ocenu da bez Haga mnoge ključne vojne i političke ličnosti sa prostora bivše Jugoslavije ne bi bile procesuirane.Bramerc je u razgovoru sa dopisnikom Tanjuga u Vašingtonu istakao da za veliki broj žrtava ratova ne bi bilo pravde da nije postojao Haški tribunal, kao i da će uspeh ovog suda na kraju biti određen uspehom nacionalnih strategija za ratne zločine u bivšoj SFRJ. "Predmeti koji se vode pred Tribunalom uspostavili su važne presedane kada se radi o povezivanju zločina počinjenih na terenu s optuženima na visokim položajima, putem doktrina kao što su odgovornost za udruženi zločinački poduhvat i komandna odgovornost", naveo je glavni haški tužilac. On je rekao da sud poseduje devet miliona strana dokaznog materijala, koji je dostupan nacionalnim tužiocima. Govoreći o vezama organizovanog kriminala i oružanog sukoba, on je rekao da su one bile veoma jake, ukazavši da ima mnogo primera za to, u svim fazama - pre, za vreme i posle sukoba. "Na primer, Slobodan Milošević je devedestih godina 20. veka koristio ilegalne fondove za osnivanje i obuku ''specijalnih snaga'', koje su počinile teške zločine u Hrvatskoj i u BiH. Ustanovili smo da su Stanišić i Simatović, dve visoko pozicionirane ličnosti u srpskim službama bezbednosti za vreme rata, regrutovali kriminalce za paravojne ''specijalne snage''", naveo je Bramerc. Prema njegovim rečima, dvojica pripadnika tih "specijalnih snaga" sada izdržavaju dugogodišnje kazne zatvora u Srbiji za atentat na premijera Ðinđića. Na pitanje Tanjuga kako ocenjuje saradnju Srbije sa Haškim tribunalom u dve decenije njegovog postojanja, glavni tužilac je rekao da je ona prvih godina bila loša, kao i drugde u regionu, dok se kasnije postepeno popravljala. "To je na početku predstavljalo značajnu prepreku našem radu i obezbeđivanju pravde za žrtve zločina, uključujući i za srpske žrtve. Mi nemamo svoju policiju ni svoju službu bezbednosti, tako da je saradnja s vlastima u regionu uvek bila ključna za naš rad. Bez te saradnje su naše istrage bile otežane, a imali smo i teškoća s dovođenjem optuženih lica u nadležnost Tribunala", dodao je Bramerc. Prema njegovim rečima, kasnije se saradnja postepeno popravila ali, ipak, trebalo je da prođe mnogo godina da Karadžić, Mladić i Hadžić budu uhapšeni. Pošto su kasno uhapšeni, svakome se sudi posebno, umesto da se spoje suđenja za sva lica optužena za isti zločin, kazao je glavni tužilac Tribunala. Bramerc je govoreći o potrebi za izgradnju čvrstih temelja za mir u budućnosti, odgovorio i na pitanje o potrebi da se društvo suoči sa pitanjem masovnih likvidacija i grobnica nastalih posle 1945. godine na prostoru bivše Jugoslavije i dolaska komunista na vlast, za šta do danas niko nije odgovarao. "Mislim da je odgovornost bitan element da se zajednicama omogući da se oporave od masovno počinjenih zločina kao i za izgradnju čvrstih temelja za mir u budućnosti", smatra Bramerc, ali i upozorava i da se mora biti realan u vezi s tim koliko efikasno se mogu istražiti i procesuirati zločini koji su počinjeni pre veoma mnogo vremena. "Kako godine prolaze, može biti veoma teško da se ustanovi šta se zaista dogodilo, budući da su svedoci možda umrli ili ne mogu više da se sete detalja događaja, a dokumentacija je možda uništena", dodao je on. On je, međutim, istakao da svakako podžava istrage koje se zasnivaju na ozbiljnim navodima i koje efikasno može da vodi nezavisno nacionalno ili međunarodno pravosudno telo. Na pitanje kakvi su njegovi lični planovi u budućnosti, prvi čovek haškog tužilaštva rekao je da su sada prioritet poslednja suđenja i žalbe i da njegov mandat traje do kraja 2014. godine, a za dalje će videti. "Međutim, zaista se nadam da ću i dalje moći da doprinosim razvoju međunarodnog krivičnog pravosuđa. Nemoguće je sada zamisliti svet bez međunarodnog pravosuđa ali, u isto vreme, treba da savladamo mnoge izazove da bi ono u budućnosti bilo zaista efikasno", zaključio je Bramerc.