"РУС у преговорима тражи повлачење НАТО на позиције из 1997."

Русија је током преговора о окончању рата у Украјини поново изнела захтев да НАТО повуче своје трупе и војне базе на положаје које је имао 1997. године, да се одрекне даљег проширења и обустави војне активности у Украјини, источној Европи, Јужном Кавказу и централној Азији, пише "Њујорк тајмс", позивајући се на документ који су руски представници дистрибуирали током преговора у Абу Дабију.

Према писању америчког листа, у документу датираном од уторка, Москва је затражила и да Велика Британија и Француска искључе могућност коришћења свог нуклеарног оружја у одбрани других европских земаља, као и да Запад обустави испоруке наоружања Украјини.

Русија је, како се наводи, поручила и да би Украјина могла да постане чланица Европске уније само под условом да не учествује у заједничкој одбрамбеној политици тог блока.

Копију непотписаног документа "Њујорк тајмсу" је доставила особа укључена у преговоре, док је његову аутентичност потврдила још једна особа упозната са разговорима. 

Према њиховим наводима, документ представља почетну преговарачку позицију Москве, али су руски званичници наговестили да би председник Русије Владимир Путин ипак могао да покаже одређену флексибилност.

Амерички лист оцењује да поновно изношење захтева за повлачење НАТО снага на положаје из 1997. године показује да Москва није значајније одустала од својих основних безбедносних циљева, које је изнела још у децембру 2021, два месеца пре почетка напада на Украјину.

Такав захтев односио би се и на Пољску и балтичке земље Естонију, Летонију и Литванију, које су постале чланице НАТО-а након 1997. године. 

Пољски премијер Доналд Туск изјавио је да би прихватање руских услова представљало директну претњу безбедности Пољске.

Преговори у Абу Дабију окупили су америчке, руске и украјинске званичнике, први пут у непосредним разговорима од фебруара. 

Према извору америчког листа, специјални изасланици америчког председника Доналда Трампа, Џаред Кушнер и Стив Виткоф, позвали су руску страну да представи конкретне предлоге, укључујући кораке којима би Москва допринела смањењу тензија.

Кушнер и Виткоф састали су се у четвртак у Москви са Путином, који је, према речима његовог саветника за спољну политику Јурија Ушакова, поручио да руски предлог из 2021. године и даље одражава његов приступ европској безбедности.

Амерички изасланици потом су у Даблину разговарали са председником Украјине Володимиром Зеленским. 

Кушнер је том приликом истакао да би Европљани морали да буду укључени у преговоре о сваком будућем споразуму.

"Њујорк тајмс" наводи и да су руски представници током разговора у Абу Дабију изнели став да би послератни безбедносни поредак у Европи требало да се заснива на моделу из времена Хладног рата и Варшавског пакта, када су Сједињене Америчке Државе и Совјетски Савез имали јасно разграничене сфере утицаја. 

Према руском тумачењу, такви аранжмани доприносили су смањењу ризика од сукоба.

Амерички представници су, међутим, указали да су се околности од краја 2021. године значајно промениле и позвали Москву да размотри нове предлоге усмерене ка будућности, уз конкретне кораке за смањење напетости.

Према наводима "Њујорк тајмса", економски подстицаји које су Путиновој администрацији понудили Трампови изасланици за сада нису довели до уступака руске стране.

Русија је и уочи напада на Украјину, у децембру 2021. године, изнела низ захтева према НАТО-у, међу којима су били повлачење снага на положаје из 1997. године и одустајање од даљег ширења Алијансе. 

Према најавама, Трамп и Путин требало би да се састану наредне седмице на самиту Азијско-пацифичке сарадње у кинеском граду Шенжену, што би био њихов други сусрет лицем у лице током актуелног Трамповог мандата.

(Тањуг) Фото: АП