"RUS u pregovorima traži povlačenje NATO na pozicije iz 1997."

Rusija je tokom pregovora o okončanju rata u Ukrajini ponovo iznela zahtev da NATO povuče svoje trupe i vojne baze na položaje koje je imao 1997. godine, da se odrekne daljeg proširenja i obustavi vojne aktivnosti u Ukrajini, istočnoj Evropi, Južnom Kavkazu i centralnoj Aziji, piše "Njujork tajms", pozivajući se na dokument koji su ruski predstavnici distribuirali tokom pregovora u Abu Dabiju.

Prema pisanju američkog lista, u dokumentu datiranom od utorka, Moskva je zatražila i da Velika Britanija i Francuska isključe mogućnost korišćenja svog nuklearnog oružja u odbrani drugih evropskih zemalja, kao i da Zapad obustavi isporuke naoružanja Ukrajini.

Rusija je, kako se navodi, poručila i da bi Ukrajina mogla da postane članica Evropske unije samo pod uslovom da ne učestvuje u zajedničkoj odbrambenoj politici tog bloka.

Kopiju nepotpisanog dokumenta "Njujork tajmsu" je dostavila osoba uključena u pregovore, dok je njegovu autentičnost potvrdila još jedna osoba upoznata sa razgovorima. 

Prema njihovim navodima, dokument predstavlja početnu pregovaračku poziciju Moskve, ali su ruski zvaničnici nagovestili da bi predsednik Rusije Vladimir Putin ipak mogao da pokaže određenu fleksibilnost.

Američki list ocenjuje da ponovno iznošenje zahteva za povlačenje NATO snaga na položaje iz 1997. godine pokazuje da Moskva nije značajnije odustala od svojih osnovnih bezbednosnih ciljeva, koje je iznela još u decembru 2021, dva meseca pre početka napada na Ukrajinu.

Takav zahtev odnosio bi se i na Poljsku i baltičke zemlje Estoniju, Letoniju i Litvaniju, koje su postale članice NATO-a nakon 1997. godine. 

Poljski premijer Donald Tusk izjavio je da bi prihvatanje ruskih uslova predstavljalo direktnu pretnju bezbednosti Poljske.

Pregovori u Abu Dabiju okupili su američke, ruske i ukrajinske zvaničnike, prvi put u neposrednim razgovorima od februara. 

Prema izvoru američkog lista, specijalni izaslanici američkog predsednika Donalda Trampa, Džared Kušner i Stiv Vitkof, pozvali su rusku stranu da predstavi konkretne predloge, uključujući korake kojima bi Moskva doprinela smanjenju tenzija.

Kušner i Vitkof sastali su se u četvrtak u Moskvi sa Putinom, koji je, prema rečima njegovog savetnika za spoljnu politiku Jurija Ušakova, poručio da ruski predlog iz 2021. godine i dalje odražava njegov pristup evropskoj bezbednosti.

Američki izaslanici potom su u Dablinu razgovarali sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim. 

Kušner je tom prilikom istakao da bi Evropljani morali da budu uključeni u pregovore o svakom budućem sporazumu.

"Njujork tajms" navodi i da su ruski predstavnici tokom razgovora u Abu Dabiju izneli stav da bi posleratni bezbednosni poredak u Evropi trebalo da se zasniva na modelu iz vremena Hladnog rata i Varšavskog pakta, kada su Sjedinjene Američke Države i Sovjetski Savez imali jasno razgraničene sfere uticaja. 

Prema ruskom tumačenju, takvi aranžmani doprinosili su smanjenju rizika od sukoba.

Američki predstavnici su, međutim, ukazali da su se okolnosti od kraja 2021. godine značajno promenile i pozvali Moskvu da razmotri nove predloge usmerene ka budućnosti, uz konkretne korake za smanjenje napetosti.

Prema navodima "Njujork tajmsa", ekonomski podsticaji koje su Putinovoj administraciji ponudili Trampovi izaslanici za sada nisu doveli do ustupaka ruske strane.

Rusija je i uoči napada na Ukrajinu, u decembru 2021. godine, iznela niz zahteva prema NATO-u, među kojima su bili povlačenje snaga na položaje iz 1997. godine i odustajanje od daljeg širenja Alijanse. 

Prema najavama, Tramp i Putin trebalo bi da se sastanu naredne sedmice na samitu Azijsko-pacifičke saradnje u kineskom gradu Šenženu, što bi bio njihov drugi susret licem u lice tokom aktuelnog Trampovog mandata.

(Tanjug) Foto: AP