Догађаји у Србији пробудили наду и у Републици Српској?

Млади у Србији били су истрајни, Вучић је зрело и одговорно прихватио пораз, а промјене не морају да представљају пропсат, него прилику, рекли су, између осталог, гости емисије “Изазови” БН телевизије.

Онима који вијековима мрзе и Србију и Србе, свакако није свеједно што водећи човјек Студентске листе Радомир Сајчић каже да жели наставак добрих односа са Републиком Српском, да неће признати Косово и да неће уводити санкције Русији, рекао је социолог Владимир Васић.

“Ако је неко луд да ће сада неко из Немањине 11 да каже све оно што политичко Сарајево очекује, тај је потпуна будала. Ако неко очекује да “жене у црном” или неке фантомске групе очекују да будући премијер Србије каже:

“Криви смо за све ратове од Косова до Косова”, тај је потпуно луд. Мислим да прво треба да сачекамо да се спусте страсти, да видимо шта нам је чинити, јер и Србије и Српске ће бити са овом или оном влашћу – то је пролазно а ово су, чини ми се, вјечне категорије”.

Након промјена у Србији људи и тамо и у Републици Српској су видјели да ниједна власт није несмјењива, те да су избори прво одржани у Србији, а онда у Републици Српској то би и овдје имало доста утицаја, сматра Раде Лукић, из Омладинске организације “Искра”.

“Ослабио је страх код људи да јавно искажу своје незадовољство актуелном влашћу. То што је СНСД остао на власти у Републици Српској, не значи да је људима овдје добро, него да су људи годинама били уцјењени и притискани, да ли због радних мјеста или разних помоћи, да искажу своје незадовољство. Сада када смо видјели како то раде студенти у Србији, да се масовно окупљају, онда они који посматрају са стране, који се до сада нису укључивали, имали су осјећај да власт која влада дуго и која, чинило се, не може да падне, уствари може да се побједи”.  

После промјена у Србији, у Републици Српској се ставља велики терет на леђа студената за промјене које и овдје треба да се десе, јер смо пропустили прилику да то урадимо на протеклим општим изборима, рекао је Драган Којић, дипломирани правник.

“У Србији су избори постављени на ниво референдума: “Или сте ЗА садашњу власт, или ПРОТИВ”. И они су то гурали сво вријеме кроз неку врсту кампање, а онда су и овдје то млади препознали као прилику да нешто промјене и да буду дио тих промјена. Ми нисмо синаргијски дјеловали на општим изборима и ту се видјело раслојавање по питању личних интереса, а не општих. Шта су ти људи или дио тих људи, могли да понуде младима као алтернативу? Апсолутно ништа и млади ту нису хтјели да се троше”.

Гости “Изазова” сматрају да млади у Републици Српској морају да буду активнији у изношењу својих ставова, јер овдашња власт ни њих, као ни академску заједницу, до сада ништа није питала.

(БН)