Два позната политичка имена остала без посланичких мандата

Избори од одржани 4. октобра нису донијели велику промјену политичког односа снага у Републици Српској. СНСД је остао убједљиво најјача странка, док су опозиционе партије успјеле да освоје дио простора, али не и направе потпуни преокрет. Највећи политички ударац доживјели су они који су покушали да направе нове центре моћи.

Јелена Тривић – од предсједничке трке до борбе за цензус

Тешко је пронаћи драматичнији пад од оног који је доживјела Јелена Тривић. Прије четири године била је кандидат који је са Милорадом Додиком водио једну од најнеизвјеснијих трка за предсједника Републике Српске.

Данас је њен Народни фронт остао испод цензуса за НС Републике Српске. Према прелиминарним подацима ЦИК-а, Народни фронт освојио је 10.504 гласа, односно 2,24 одсто. Праг је три одсто. То значи да странка коју предводи једна од најпознатијих опозиционих политичарки у Републици Српској неће учествовати у расподјели посланичких мандата. Ова чињеница отвара питање саме будућности и опстанка тог политичког пројекта.

Владо Ђајић – најављивао велику странку, завршио на 1,34 одсто

Још веће изненађење је резултат покрета “Воља народа Српске – др Владо Ђајић”. Ђајић је у изборе ушао као познато политичко лице, бивши високи функционер и човјек са значајном препознатљивошћу.

Резултат је, међутим, износио свега 6.278 гласова или 1,34 одсто. Дакле, странка није само остала испод цензуса – остала је више него двоструко испод потребних три одсто. То је тежак ударац пројекту који је у јавности најављиван као потенцијално нова политичка снага.

Коалиција за државу – најближи цензусу, али без мандата

Посебна прича је Коалиција за државу. Она је била много ближе прагу од Тривићеве и Ђајића, али управо зато њен резултат може бити посебно болан. Са освојених око 2,73 одсто, коалиција је остала тик испод границе која дијели парламентарну странку од политичког посматрача.

Овај резултат је посебно проблематичан јер је пробосански блок на претходним изборима имао значајно већу подршку у Републици Српској, што показује да мобилизација бирача у дијаспори и на терену није била довољна.

Крах малих странака: РСС, НиП и СБиХ

Републичка странка Српске (РСС): Освојила је око 1,62 одсто и није успјела прећи праг. Показало се да је простор између великих политичких блокова у РС изузетно тешко освојити.

НиП и СБиХ: Народ и Правда и Странка за БиХ у Републици Српској су остали на маргиналних 0,35 и 0,34 одсто, што доказује да страначка инфраструктура из ФБиХ не доноси аутоматски резултат у Српској.

Опозиција није доживјела слом, али власт остаје власт

Резултат Бранка Блануше у трци за предсједника Републике Српске показује да опозициона база постоји. Блануша је освојио преко 200.000 гласова, остваривши снажан лични резултат, али је Саво Минић са преко 250.000 гласова однио побједу.

За Народну скупштину Републике Српске, СНСД је задржао доминацију са 38,93 одсто, док су Покрет Сигурна Српска (14,19%) и СДС (12,27%) остали друга и трећа снага.

Ако се тражи највећи губитник ових избора у Републици Српској, то је Јелена Тривић. Ако се тражи највећи неуспјех новог политичког пројекта, то је Владо Ђајић. А ако се гледа шира слика, избори су показали да СНСД и даље држи кључне полуге власти, док уситњени опозициони пројекти изван водећих странака нису успјели преживјети изборни цензус.

(Бука) Фото: БН