Поништен тендер за мост на Шћепан Пољу од 11,4 милиона КМ

 – Канцеларија за разматрање жалби (КРЖ) БиХ поништила је одлуку о избору најповољнијег понуђача за пројектовање и изградњу међудржавног моста између БиХ и Црне Горе преко ријеке Таре на Шћепан Пољу вриједног 11,5 милиона марака без ПДВ-а.

Путеви Републике Српске су овај посао након спроведеног тендера крајем јуна додијелили конзорцију „Херинг“ из Широког Бријега и „Брив Цонструцтион“ из Котора са понудом од 11,38 милиона КМ.

Међутим, група од 12 понуђача коју предводи „Протехник“ из Источног Сарајева је успјела да оспори њихове квалификације за овај посао па је предмет враћен „Путевима“ као уговорном органу на поновни поступак.

Они су у жалби изнијели низ примједби на изабрану понуду тврдећи да она не испуњава услове из тендерске документације, што је КРЖ на крају и прихватио.

Један од кључних приговора односио се на лиценце за геодетске и геолошке радове.

Жалиоци су тврдили да „Херинг“ и „Брив Цонструцтион“ уз захтјев за учешће нису доставили важеће лиценце за рад геодетске организације и обављање геолошких истраживања, иако су оне биле тражене тендерском документацијом.

Посебан проблем, према жалби, био је што су накнадно достављене лиценце гласила на друга правна лица која нису чланови конзорцијума.

Примјера ради, лиценца за геодетске радове била је издата „МАП инжењерингу“ из Милића, док је лиценца за геолошка истраживања гласила на „Ибис инжењеринг“ из Бањалуке, односно предузећа који нису понуђачи у овом поступку.

„Путеви РС“ су се бранили тврдњом да је изабрани конзорцијум доставио изјаву да ће потребне лиценце доставити прије потписивања уговора, а у образложењу су се позвали на дио тендерске документације којим је за одређене лиценце била остављена могућност накнадне доставе.

КРЖ, међутим, није прихватио такво образложење када су у питању геодетска и геолошка лиценца.

Утврдио је да за те двије лиценце тендерском документацијом није била предвиђена могућност да се њихово посједовање доказује само изјавом о накнадној достави.

„Сама чињеница да је изабрана група понуђача доставила изјаву о накнадном достављању лиценци не представља доказ испуњености услова у погледу геодетске и геолошке лиценце, будући да за ове лиценце таква изјава није била допуштена“, стоји у рјешењу КРЖ-а.

Конкуренција је избор оспоравала и због стручног кадра.

За експерта заштите на раду није достављен доказ о положеном стручном испиту, који је био тражен тендерском документацијом.

„Путеви РС“ су се бранили тиме да је умјесто доказа о положеном стручном испиту достављена лиценца за обављање послова заштите и здравља на раду, уз образложење да је положен стручни испит услов за добијање те лиценце.

Међутим, КРЖ такво образложење није прихватио.

Закључио да је „Херинг“ уз захтјев за учешће морао доставити управо доказ који је тражен тендерском документацијом, односно оригинал или овјерену копију стручног испита.

Како то није учињено, и овај жалбени навод оцијењен је као основан.

Жалиоци су приговорили и начину на који је изабрани конзорцијум доказивао да располаже потребним стручним кадром.

Умјесто уговора директно закључених са појединим стручњацима, достављени су уговори о пословно-техничкој сарадњи са другим правним лицима, која би тек ангажовала своје запослене. За дио стручњака из Црне Горе, према жалби, такви уговори уопште нису достављени.

„Путеви РС“ су сматрали да је то довољно јер су у понуди постојали уговори са правним лицима код којих су наведени стручњаци запослени.

КРЖ је, међутим, указао да се у конкретном поступку мора гледати шта је тачно захтијевала тендерска документација и на који начин је требало доказати ангажман стручњака.

У образложењу се наводи да таквим уговорима није доказано да су конкретни стручњаци непосредно ангажовани нити да су се лично обавезали да ће учествовати у реализацији уговора.

Додатни проблем био је што изабрани конзорцијум у понуди није пријавио подуговарање, иако би ангажовање других правних лица могло имати управо такав карактер.

Подсјећамо, план надлежних је био да се са градњом моста крене у септембру ове године што се по свему виђеном неће десити.

Постојећи мост важи за једну од најкритичнијих тачки на магистралном путу М18 између Босне и Херцеговине и Црне Горе.

(<спан стyле="фонт-фамилy: 'ариал блацк', санс-сериф;"><стронг>Цапитал) Фото: Агенције