Погледајте колико су дужни грађани БиХ: Бројка је невјероватна

И док се становници земље боре за голо преживљавање, политичке елите заокупљене су борбом за позиције уочи избора. Муриса Марић, извршни директор Удружења "Дон" из Приједора истиче да домаће политичке елите не нуде одговор и рјешења.

Животни стандард тек на трећини просјека Европске уније, вишегодишњи снажни инфлациони удари додатно појачани након америчке интервенције на Блиском истоку, неуједначеност раста мјесечних примања с динамиком пораста трошкова живота, уз генерисање све већих финанцијских обвеза за већину породица у БиХ те континуирано избјегавање политике да проведе реформе с циљем побољшања пословног амбијента – разлози су константног раста задужења грађана БиХ видљивог кроз ненамјенске потрошачке кредите.

Бројка таквих кредита “опасно” се приближава невјеројатних 11 милијарди марака, те јасно проговара о ниском животним стандарду чије су посљедице посезање за задуживањем за сваке иоле значајнију финансијску обавезу, почевши од опремања дјеце у школу, набавке огрјева, редовног сервисирања аутомобила, улагања у опремање домова, док о оним непредвиђеним није ни потребно трошити ријечи.

Живот на кредит већ дуже вријеме није тек згодна узречица примјењива на неколицину, она постаје сурова реалност с којом се све већи број породица у Босни и Херцеговини суочава. Увидом у посљедње податке Централне банке БиХ видљиво је да је на крају јула ове године износ ненамјенских потрошачких кредита био 10 милијарди и 858,6 милиона марака, док је само годину прије та бројка износила 9 милијарди и 933 милиона КМ.

Скок од готово милијарду марака у само годину дана на илустративан начин проговара о економској реалности Босне и Херцеговине заробљене у прошлости и оптерећене константним перпетуалним политичким кризама без почетка и краја.

Муриса Марић, изврши директор Удружења "Дон" из Приједора истиче да се приликом констатовање економске реланости у БиХ често воли посезати за изговором да је она посљедица свјетских кретања. Међутим, упозорава да већи дио кривице  за ово стање сносе домаће политичке елите које не нуде одговор и рјешења.

Умјесто да приоритет дјеловања буде побољшање економске слике и животног стандарда, политике у БиХ углавном су усмјерене на одржавања стања кризе у којему је било какав привредни напредак у старту онемогућен.

Од претјеране зависности од увоза па до срозавања производње, БиХ је земља у којој је тешко говорити о перспективама, а јесен и зима који су пред нама додатно ће оптеретити ионако крхку финанцијску ситуацију највећег броја породица.

У времену када је дизел на готово 4,00 КМ, а потрошачка корпа одавно прелази 3.000 марака, грађани су у изузетно незахвалној ситуацији приликом потраге за одговором на питање како се суочити с финанцијским обвезама.

Марић наводи и неке од примјера у којима ће идући мјесеци донијети нове финансијске обавезе, попут набавке огрјева, али и школе односно факултета, што ће посебно осјетити грађани који не живе у граду.

(Вечерњи.ба) Фото: БН