Нови удар на буџет грађана: До краја године инфлација 4,1%

Централна банка Босне и Херцеговине процјењује да би инфлација у земљи могла поново да убрза у посљедњем кварталу године, када се очекује да и укупна и базна инфлација достигну 4,1 одсто.

Према најновијим процјенама Централне банке БиХ, укупна инфлација у трећем кварталу требало би да износи око 3,7 одсто, док би базна инфлација могла бити 4,2 одсто.

Из Банке наводе да је процјена за трећи квартал значајно ревидирана наниже у односу на претходну брзу процјену, првенствено због неочекиваног успоравања званичне инфлације током јуна и јула.

Цијене хране и даље велики притисак на кућне буџете

Иако је годишњи раст цијена хране и безалкохолних пића у јуну и јулу био нешто нижи, Централна банка упозорава да је укупан ниво цијена хране и даље веома висок након снажног раста у претходном периоду.

Посебан проблем представља чињеница да храна заузима велики дио потрошње домаћинстава у БиХ.

„Ниво цијена основних животних намирница у БиХ значајно не одступа од цијена у земљама у окружењу. Због високог учешћа хране у потрошњи становништва, њихов ниво цијена значајно утиче на трошкове и животни стандард“, наводе из Централне банке.

Другим ријечима, чак и када годишња стопа раста цијена одређене групе производа успорава, то не значи да су се цијене вратиле на ниво прије великих поскупљења.

Нови притисак могао би да стигне преко енергената

Централна банка очекује да ће инфлаторни притисци остати присутни и у наредном периоду.

Посебан ризик представљају кретања цијена енергената на свјетском тржишту, која се кроз трошкове производње, транспорта и других услуга могу пренијети на домаће цијене.

Банка зато процјењује да би укупна и базна инфлација у четвртом кварталу могле достићи 4,1 одсто.

Додатни притисак могао би доћи и од цијена хране, које се, како објашњавају из Централне банке, са одређеним временским одмаком преносе са страног на домаће тржиште.

Инфлација успорила, али цијене нису пале

Један од разлога за нижу процјену инфлације у трећем кварталу јесте неочекивано успоравање раста званичног индекса потрошачких цијена у јуну и јулу.

Ипак, то не значи да је проблем високих трошкова живота ријешен.

За грађане је важан управо ниво цијена, а не само брзина којом оне расту. Ако цијене расту спорије, али остају знатно изнад ранијих нивоа, домаћинства и даље осјећају посљедице претходних поскупљења.

Посебно се то односи на основне животне намирнице, чији трошкови директно утичу на кућне буџете.

Централна банка очекује раст БДП-а од 2,3 одсто

Када је ријеч о економском расту, Централна банка БиХ за трећи квартал процјењује годишњи раст реалног бруто домаћег производа од 2,3 одсто.

Из Банке наводе да доступни индикатори указују на наставак релативно умјерене економске активности.

Истовремено, упозоравају на ризике који долазе из међународног окружења, као и на неизвјесност повезану са кретањем спољне тражње.

Шта грађане очекује до краја године?

Према тренутним пројекцијама, БиХ би у завршницу године могла да уђе са инфлацијом од око четири одсто.

Највећи ризици остају повезани са енергентима и цијенама хране, посебно због могућности да се промјене на међународним тржиштима са временским одмаком пренесу на домаће тржиште.

Због тога ће, осим саме стопе инфлације, за грађане бити кључно како ће се до краја године кретати цијене хране, горива, гријања и других основних трошкова.

(Бука) Фото: БН