Зашто је образовање у Српској спало на најниже гране?

Почела је нова школска година, а са њом су на површину поново испливали стари, хронични проблеми образовног система у Српској. Ниске плате, мањак стручног кадра и страх од губитка посла због политичких притисака – слика су данашњег образовања. Док просвјетари траже достојанство и системска рјешења, власт нуди предизборни популизам.

НИСКЕ ПЛАТЕ, НАРУШЕН УГЛЕД, НОРМА...

Нова школска година и нови, стари проблеми за просвјетне раднике. Ниске плате, нарушен кредибилитет, норма. Углед једне од најодговорнијих професија у друштву је озбиљно срозан, упозорава професорица Славица Марковић.

„Све одлуке везане за образовање треба да доносе стручни људи, односно људи из образовања и да једини интерес њихов буде интерес ученика и квалитетна настава. Политику треба удаљити из школа. Образовање није трошак. Образовање је најважнија инвестиција Републике Српске. Без мотивисаног и поштованог наставника нема јаке и квалитетне школе, а без јаке и квалитетне школе нема јаког ни квалитетног друштва.”

ЋУТАЊЕ КОЈЕ ОДЈЕКУЈЕ

Најгласније је ћутање просвјетних радника, који под теретом страха од губитка посла, не смију јавно да износе мишљење. Ово је болна тема коју треба отворити порука је Ђорђа Милићевића. Начелник Шамца упозорава да је неопходна хитна и потпуна деполитизација просвјете.

Он истиче да су просвјетни радници данас уцијењени од стране политичких комесара који су неријетко нижег образовања од њих, те да им је укидањем слободе изражавања и уцјенама кроз уговоре на три до шест мјесеци директно угрожен рад, што се негативно одражава на цјелокупан образовни систем Републике Српске.

“Јер данас на сцени имате просвјетне раднике који немају слободу изражавања, који су уцијењени од појединих комесара актуелне власти, који по обичају буду ниже образовани од просвјетних радника и који, уцјењујући за посао од 3 до 6 мјесеци, утичу на образовни систем ове Републике.”

Симптоматично, све је мање младих који желе да се школују за рад у просвјети.

“ПОСЉЕДИЦЕ СРОЗАВАЊА НАСТАВНИЧКОГ ЗАНИМАЊА”

“Посебно нас забрињава чињеница последњих дана да се спомиње недостатак од 600 просвјетних радника у струци, а и могућност да услед тог недостатка кадра у учионицама се појаве и апсолвенти. Овај проблем није настао преко ноћи.

Овај проблем је дугогодишња последица срозавања угледа наставничког занимања и из тог разлога млади људи све мање бирају просвјету као свој будући позив, односно занимање.”, додаје Марковићева.

СТЕЖЕ СЕ ОБРУЧ ОКО ПРОСВЈЕТАРА

Обруч око просвјетара стеже са једне стране систем који њихов рад не вреднује довољно, а са друге стоје нереална очекивања пресубјективних родитеља, оцјењује предсједник Покрета Сигурна Српска Драшко Станивуковић.

Градоначелник Бањалуке истиче да је неопходно вратити ауторитет и дубоко поштовање које је некада припадало просвјетним радницима. Поред враћања угледа професији, он наглашава да се хитно мора ријешити и њихов материјални статус, упозоравајући на поражавајућу чињеницу да многи наставници данас не могу достојанствено да живе само од своје плате, због чега су често приморани да траже додатне послове.

Примања расту, али споро и неодовљно, наводе из Синдиката.

„У претходном периоду смо имали једно изједначавање платних коефицијената од 1. јануара, и два повећања плата 1. априла и сљедећа плата коју ће добити просвјетни радници августовску, биће повећана за пет одсто. Ми смо у том контексту отприлике завршили посао, али имамо одређене нелогичности у Законима о платама.

Неке од тих нелогичности испреговарали и договорили, и преточили у законе о платама, неке нисмо успјели.“, поручио је Драган Гњатић, предсједник Синдиката образовања, науке и културе Републике Српске

ПОТРЕБНА СИСТЕМСКА РЈЕШЕЊА

Положај просвјетних радника остаће незахвалан све док је образовање под партијском палицом. Знање и професионализам морају се вратити у школе, али то захтијева системска рјешења и стварне реформе – корак за који власт у Српској очигледно нема слуха.

(БН)