Зашто нема оптужница против Додика и Нешића за високу корупцију?

Главни тужилац БиХ Миленко Кајганић у марту ове године најавио је одлучну борбу против високе корупције. И тада смо га питали шта је са предметом „Додикова вила”, који више од деценије купи прашину у Тужилаштву БиХ.

„Мијењало се доста тужилаца на том предмету, али сви су имали проблем са доказима из међународне правне помоћи. Србија никада, па ни сада, није доставила тражене доказе”, изјавио је тада Кајганић.

Ако је за Додикову вилу крив неко други, шта је са подизањем оптужница против бившег министра безбједности у Савјету министара БиХ Ненада Нешића и бившег директора Граничне полиције, а затим замјеника директора СИПА-е Зорана Галића? Кајганић је прије пола године најавио подизање оптужница, међутим Нешић се припрема за изборе, а Галић је, иако у бјекству, на црвеној Интерполовој листи и под оптужницом, успио да се пензионише и без проблема прима пензију из БиХ од 2 хиљаде марака.

Политичка аналитичарка Вилдана Селимбеговић сматра да су у питању само спектакуларна хапшења која на крају, како каже, спектакуларно пропадну пред судовима.

„Још је трагичније што након тога за наводне душевне болове морамо исплатити десетине хиљада марака тим особама”, каже Селимбеговић.

Проблем је и изгубљени политички морал, јер да има морала, сви осумњичени политичари би инсистирали да се процеси заврше што прије како би њихово име било скинуто са стуба срама.

„Тада би се чиста образа могли представљати народу као борци за њихова права”, каже члан Главног одбора СДС-а Маринко Божовић и додаје да постоје два разлога због којих се тужбе против политичара годинама, па чак и деценијама развлаче.

„Први је притисак домаћих политичара на правосуђе, па тако рецимо Нешића могу уцјењивати да у кампањи ради све што му нареде. Други је притисак странаца. Примјер тога је Милорад Додик који је од њих уцјењен да ради све што му се нареди”, тврди Божовић.

И струка сматра да Тужилаштво БиХ мора одговорније да ради. Доктор правних наука Млађен Мандић каже да би тужилаштво требало знатно брже да поступа у тзв. осјетљивим предметима за које влада интерес у јавности.

„Закон мора бити једнак за све. Не могу се предмети против ’обичних’ грађана процесуирати у рекордном року, док за криминал политичара нико и не пита”, истиче Мандић и додаје да тужиоци вјероватно бјеже од процесуирања политичара јер их ти политичари постављају на функције.

(БН)