Европи пријети криза: Врућине празне ријеке, а гас све скупљи

Према процјени холандске Триодос банке, овогодишње изузетно топло љето могло би европску економију коштати 180 милијарди евра, односно око један одсто бруто домаћег производа, односно отприлике онолико колико износи укупан очекивани економски раст ЕУ.

Према наводима ове банке, због врућина доћи ће до поремећаја у пољопривреди, енергетици и транспорту, а нижа продуктивност ће имати додатни негативан економски утицај.

Према мјерењима Цоперницуса, климатске агенције ЕУ, западна Европа забиљежила најтоплије јун и јул од почетка мјерења. Европљани се суочавају и с могућим растом рачуна за енергију током зиме због поскупљења природног гаса.

Цијене референтних терминских уговора за гас ове седмице кретале су се близу највишег нивоа од почетка рата с Ираном и биле готово двоструко више него у исто вријеме прошле године.

Додатни проблем за Европу представља рат на Блиском истоку, који је смањио доступност енергије и повећао цијене, што поново отвара могућност енергетске кризе.

Екстремне врућине повећале су и потражњу за климатизацијом, а тиме и потрошњу природног гаса управо у тренутку када европска складишта треба напунити пред зиму, наводи ЦНН. 

Водостај ријеке Дунав, један од најважнијих европских пловних путева значајно је опао, а Њемачкој, највећој европској економији, рекордно низак водостај Рајне – кључне транспортне руте за индустријску робу попут челика и хемикалија – могао би смањити овогодишњи раст њемачког БДП-а за 0,3 процентна поена, процјењују економисти банке ИНГ. То би представљало озбиљан ударац економији која ионако расте мање од један одсто годишње.

Њемачки хемијски гигант БАСФ упозорио је да можда неће моћи да испуни наруџбе за поједине хемијске производе јер је низак водостај Рајне ограничио снабдијевање одређеним кључним сировинама.

"Преусмјеравамо количине на алтернативне видове транспорта, попут камиона и жељезнице", саопштила је компанија ЦНН-у, додајући да користи и већи број пловила посебно пројектованих за пловидбу плитким водама.

Неколико њемачких савезних покрајина привремено је укинуло забрану саобраћаја камиона недјељом како би ублажило поремећаје у ланцима снабдијевања.

Европска комисија раније ове године процијенила је да би чланице ЕУ до 2050. требало годишње да улажу око 70 милијарди евра у прилагођавање климатским промјенама. Таква улагања могу подстаћи економску активност, али ће истовремено додатно оптеретити већ напете државне буџете.

Док се Европа суочава с узастопним топлотним таласима, расте и забринутост због могуће енергетске кризе током зиме. Складишта гаса у ЕУ у уторак су била попуњена 59 одсто, према подацима организације Гас Инфраструцтуре Еуропе. То је знатно испод просјека за ово доба године и приближно нивоу из љета 2021, када је Русија почела да ограничава извоз гаса према Европи.

Љето је кључни период за пуњење европских складишта гаса пред хладније зимске мјесеце, када су цијене обично знатно више. Међутим, Ормуски мореуз и даље је практично затворен, чиме је блокирана петина свјетске понуде укапљеног природног гаса (ЛНГ), који се превози танкерима.

Аналитичари наводе да ће и преостале испоруке, укључујући оне САД, вјероватније завршити у Азији него у Европи јер је тамо потражња посебно снажна, а купци су спремни да плате више.

Цијена референтног европског уговора за природни гас у сриједу је износила 61 евро по мегават-сату, знатно више од 32 евра забиљежена истог дана 2025. године, показују подаци Интерцонтинентал Еxцхангеа.

(Агенције) Фото: Тањуг