Политичари нуде природне ресурсе Американцима

Док грађани Босне и Херцеговине броје посљедње марке, политичка елита у Сарајеву третира државу као приватни каталог за стране купце. Члан Предсједништва Жељко Комшић управо је угостио америчког дипломату Џона Гинкела како би му, уз каву и осмијех, понудио све што БиХ има, од некретнина до енергетских ресурса.

Истовремено, из сјене стижу вијести да су Драган Човић и Нермин Никшић већ одрадили прљави дио посла промијенивши законе за амерички монопол на плин.

На састанку који је Предсједништво назвало рутинским, Комшић је Гинкелу сервирао БиХ као парцелирану робу.

Амерички дипломат обавијестио га је о разговорима за улагања у енергетику, инфраструктуру и некретнине, а Комшић је потврдио да су таква улагања итекако добродошла. Није заборавио додати како то показује сигурност улагања, као да земља није под сталном политичком кризом коју управо они продубљују.

Док се Комшић слика с Американцима, Драган Човић и Нермин Никшић већ су промијенили законе како би САД-у дали монопол на продају и дистрибуцију плина преко Јужне конекције. Та двојица су дословце прецртали енергетску независност БиХ само да би осигурали нечију подршку за фотеље.

Нема ту никакве борбе за националне интересе, само чиста трговина јавним добром за личне политичке поене.

Ту је и Додик. Он је распродају Републике Српске одавно почео и можемо рећи патентирао. Нема коме није слао мени за продају. Американцима, Израелцима и тко зна коме још.

Није пропуштено ни питање новог високог представника. Комшић и Гинкел су размијенили мишљења о томе ко ће сједити у тој фотељи, што јасно показује да се и та функција третира као дио инвестицијског пакета.

БиХ се продаје у комплету, с некретнинама, плином и политичким надзором. Док се тако договарају о именовању, јасно је да су реформски закони само параван за прилагођавање закона страним интересима.

И тако та иста екипа, Комшић, Човић, Никшић, Додик, Изетбеговић, Форто, Конаковић и слични, наизглед политички противници, заправо заједно кроје судбину земље за рачун Американаца. Њихова наводна надметања су циркуска представа за народ, док у позадини дијеле ресурсе и законе. Босна и Херцеговина постаје јефтина некретнина на распродаји, а сваки грађанин плаћа цијену њихове власти.

Реформска рјешења која се спомињу у саопштењу нису ништа друго до правни оквир за лакшу продају државне имовине. Кроз измјене закона, плиноводи и некретнине прелазе у руке оних који су за то платили политичком подршком, а не новцем. Грађани остају само нијеми проматрачи док им се испод носа отима и оно мало ресурса што је преостало, пише <спан стyле="фонт-фамилy: 'ариал блацк', санс-сериф;"><стронг>Логично.цом.