АЛЕКСАНДАР ТРИФУНОВИЋ: Миле ће ти опростити што те тукао

Јутро након што су момци у плавом одрадили своје, док се мамурлук тужне суботње вечери под Јахорином још није честито ни повукао, пар храбријих очевидаца је промуцао о сломљеним ребрима на Палама. Милорад Додик, свјеж као јутарња роса, је искочио пред микрофоне. Рекао је да подржава полицију. Раде свој посао, јебига. Тачка. Кога брига за остало. Министар унутрашњих послова је мудро ћутао. Зашто би се он пеглао с јавношћу кад грађанин Додик, газда параде, већ држи банку?

А онда је неко докон у Министарству, ваљда у паузи од партијског ботовања, испљунуо саопштење. Било је то гнусно, ботовско правдање у којем, пази сад, у одбрану батинаша спомињу стравичну трагедију у Македонији гдје су десетине људи изгорјеле. Кад то прочиташ, остаје ти само један једини закључак: момци у плавом су Паљане заправо млатили да би их заштитили од пожара? Апсолутна поезија институционалног лудила.

А онда, дан послије, пуна истина је испливала. Захваљујући паљанима који су хтјели да говоре шта су преживјели оној шачици медија који још нису продали душу, прича је постала ударна вијест. Несретници који су се те вечери нашли у тој дискотеци, тражећи мало забаве, а нашли пендрек, изашли су у јавност. Показали су своја поплавјела леђа и табане.

У једној од тих прича, након што су га прописно излемали, један од тих јуноша под маском схвати да је пребио погрешног човјека који није на неком “списку”. Грешка у корацима. И шта му каже? Да ли му се извини? Не будите смијешни. Даје му медицински савјет: “Стави парадајз на те ране.”

Замислите тај ниво осионости. Ту невјероватну сигурност да си недодирљив. Поломиш човјека од батина, схватиш да си погријешио, и онда му, попут брижне тетке, препоручиш неко поврће .

Паљани су најавили протест због пребијања. То је изгледа био једини језик који Министар разумије, па се коначно пробудио из зимског сна. Промрљао је да му је жао, али, ето, “није била намјера” да специјала самеље четрдесет људи. Ваљда су се оклизнули на кору од банане и случајно пали на четрдесет различитих лица, с пендрецима у рукама. Дешава се.

Паљани, зачудо, нису попушили ту причу. Остали су при протесту, упркос локалним СНСД комесарима који су их убјеђивали да је све то за њихово добро и да је пендрек заправо масажа леђа. Колико су били јадни у том убјеђивању говори чињеница да је грађанин Додик морао да отме онај хеликоптер који смо му купили док је био Предсједник. Долетио је, како каже, у “људском својству.” Као да постоји неко друго својство у којем се човјек појављује, надљудско, нељудско … ?

Тада им је, гледајући их у очи, рекао да ништа није знао о акцији коју је само дан раније јавно подржао. То је тај таленат. То је та магија. И сепребијени Паљани су му се захвалили. О драги боже, па на чему? На томе што је хеликоптером, који сте ви платили, дошао да вас спријечи да протестујете против полиције коју ви плаћате? Исте оне полиције којој сте купили униформе, маске да им не видите лица док вас млате, и пендреке који су се ломили на вашим костима? То је као да се захвалиш конобару што ти је донио рачун након што ти је пљунуо у супу.

Треба ли уопште рећи да је из МУП-а стигло истовремено и ново саопштење, потпуно супротно горе поменутом.

Једино рјешење овдје је одговорност. Лична и институционална! Оваквим бруталним и нељудским рацијама се мора стати у крај. Не смију се поновити, јер ништа, апсолутно ништа не може да оправда ову врсту насиља. Чак и да су у питању стварни кривци, а не невини људи који су само хтјели попити пиће. Министарство унутрашњих послова нам мора дати одговоре. Ко је водио ову параду насиља и понижавања? Ко су полицајци који су пребијали људе? Ко у полицију запошљава кадрове који сматрају нормалним мучење и понижавање својих суграђана, какав је то ментални склоп?

Ови одговори нам требају јер ми њих плаћамо. Они су ту због нас, да штите нас, а не поредак.

Немојте се заваравати. Никада Милорад Додик не би отео тај хеликоптер, у којем по закону нема никаквог основа ни да се вози, да ово није постало вијест и да му није запријетило изборном штетом. Да сте ћутали, то би било само још једно рутинско пендречење, још једна плавичаста ноћ на Балкану.

Ако се сада опет заћути, ако све остане на оном извињењу из Балканског шпијуна гдје ће Ђура да ти опрости што те је тукао, а министар да каже да му је жао док се смије у себи, сљедеће пребијање је већ заказано. У неком другом клубу, у неком другом граду, и овај пут, парадајз можда неће бити довољан. Следећи пут сте ви на реду. Само је питање времена кад ће конобар донијети тај рачун.

(Бука)