Влади милиони, а грађанима дуг и нови инфлаторни удар?!

Ребалансом буџета Републике Српске повећана су издвајања за свих 16 министарстава у Влади Српске. Мијења се и Одлука о дугорочном задуживању Републике Српске за 2026, па ће се, према новој одлуци, Српска моћи задужити за додатних 804 милиона марака, па би укупно задужење у овој години било 2,5 милијарди марака. Шта ће од свега тога имати грађани?

Нови милиони сливају се у Владу Српске, а грађани ће од свега тога имати само још већи дуг и нови удар инфлације да би се задужење вратило,каже предсједсник Народног Фронта Јелена Тривић. Она додаје да је ово је предизборни ребаланс.

„Ово је класични предизборни ребаланс, односно изборна је година, иду одређена повећања плата и накнада и то је уреду, али људима треба рећи цијелу истину – то ће људи да врате. А вратиће тако што ћемо сви као грађани, кроз порезе и све оно што плаћамо држави, да враћамо кредите које је власт дигла, да би овај ребаланс изгледао баш овако. 40 посто буџета долази из задужења", упозорава проф. др Јелена Тривић (НФ).

Према њеним ријечима не постоји буџет у региону, у свијету, чији оквир је 40 заснован на задужењима.

"И то је оно што је спорно у овом буџету, односно оно што нам говори у будућности шта нас чека, па то ће неко морати да враћа, то враћају сви грађани, привреда“, каже Тривићева.

Највише новца слило се у Министарство саобраћаја, које се пласира у инфраструктуру и у Министарство за европске интеграције и међународну сарадњу, које издваја милионе за лобирање, све под велом тајности.

Економиста Зоран Павловић истиче да за ново задужење нема економског оправдања. 

"Видјели смо да је из ребаланса буџета одмах повећано за скоро 100 милиона, издвајање за наша представништва у свијету, која ништа не раде. Ништа не раде за грађане, можда раде за политичаре, ја то не знам. Али ситуација је таква да је лако се задужити, али тешко одужити. Једино не знам из које привредне активности и из којег ПДВ-а ћемо моћи то да сервисирамо и платимо, или то можда овој власти више није ни битно“, каже Павловић.

Поред драстичног задужења, Влада је повећала и износ гаранција које може издати Република Српска и то за 500 милиона.  

Предложено је да горња граница износи 1,4 милијарде марака, умјесто 900 милиона, колико је било предвиђено законом усвојеним у децембру прошле године.

(БН)