Упозорење Секретаријата ЕЗ: Криза открила слабости БиХ

Енергетски шок и иранска криза изазвали су поремећаје, инфлацију и економске проблеме и у БиХ, али земља због интерних блокада и политичког нерада нема ниједан инструмент на свом располагању да утиче на рјешавање посљедица.

БиХ заостаје у испуњавању обавеза

У Секретаријату Енергетске заједнице у Бечу за "Независне" упозоравају да је БиХ практично једна од малог броја земаља која још није ускладила своје законодавство с одредбама Енергетске заједнице.

Иако обавезе просјечном грађанину могу изгледати апстрактно, њихово неиспуњавање директно утиче на животни стандард људи.

На примјер, као што упозоравају у Секретаријату, БиХ и даље нема обавезне државне нафтне залихе.

Због тога нема инструменте да помогне у ублажавању посљедица у случају да се иранска криза продужи и свјетска тржишта остану без довољних количина нафте и нафтних деривата.

Јужна интерконекција

С обзиром на то да је у БиХ велика тема Јужна интерконекција, о томе смо питали Секретаријат, који је практично најважнија институција која повезује енергетске политике ЕУ с енергетским политикама земаља у окружењу ЕУ које се повезују с ЕУ ради енергетске безбједности.

"Отварање и диверзификација гасног тржишта од кључне су важности. Нови интерконекторски пројекти, укључујући Јужну интерконекцију са Хрватском, могу ојачати приступ БиХ алтернативним рутама снабдијевања, али сама инфраструктура није довољна. Да би нови гасоводи заиста постали фактор сигурности снабдијевања, земљи су потребна и тржишна правила за гас усклађена са ЕУ, функционални мрежни кодекси, транспарентна додјела капацитета и регулаторни оквир који омогућава да гас тече тамо гдје је најпотребнији", објаснили су нам они.

Ово значи да Секретаријат ове организације нема ништа против овог енергетског пројекта под условом да је он усклађен с правилима ЕУ.

Секретаријат је, практично, поновио поруку Делегације ЕУ коју су "Независне" објавиле прије неколико мјесеци да би БиХ првенствено требало да размишља о усклађивању својих енергетских политика с политикама ЕУ.

Поједини аналитичари у БиХ ово су протумачили као противљење ЕУ Јужној интерконекцији, што није тачно, већ је порука ЕУ да БиХ треба да усклади све што гради на својој територији с политикама ЕУ, што је велика разлика.

Такође, као што смо протеклих мјесеци писали, амерички званичници су нам у незваничном разговору објаснили да ће пројект бити усклађен с регулативом ЕУ, јер је намјера инвеститора да Јужну интерконекцију укључи у европску мрежу гасовода, што је једино могуће ако сам гасовод слиједи европска правила.

БиХ и ЕУ повезане енергетиком

Суштина поруке Секретаријата је да би било која енергетска криза у Европи директно утицала и на БиХ, јер су оба субјекта везана географијом.

"Када цијене расту, када долази до прекида рута снабдијевања или повећања инфлаторних притисака, ЕУ и западни Балкан погођени су заједно. Управо је то један од кључних разлога зашто западни Балкан већ увелико спада у оквир енергетске безбједносне архитектуре ЕУ.

Кроз Уговор о Енергетској заједници, земље региона постепено се уводе у исти оквир који представља основу кризног одговора ЕУ: диверзификација снабдијевања, планирање сигурности снабдијевања, нафтне резерве, припремљеност за гасне кризе и прекогранична сарадња", објаснили су нам они.

Када је ријеч о гасу, за ЕЗ очигледно није питање који конкретно пројекти се спроводе и ко их финансира, већ како они утичу на енергетску сигурност и диверзификацију. Поред тога, у ЕЗ-у упозоравају да БиХ није пренијела у своје законодавство ЕУ Уредбу о сигурности снабдијевања гасом нити Уредбу о складиштењу гаса, а постојеће ентитетско законодавство садржи само основне одредбе о гасној сигурности.

"То ограничава способност земље да спроводи одговарајуће процјене ризика, припрема превентивне и хитне планове и учествује у кредибилном регионалном одговору у случају поремећаја", наглашавају.

Из овога проистиче да обавезе БиХ према ЕЗ-у нису ствар форме, већ суштинског јачања енергетске сигурности.

У ЕЗ-у истичу да све мјере које ЕУ предузима на енергетској сигурности, од диверзификације, хитних нафтних резерви, сигурности снабдијевања гасом, интеграције тржишта електричне енергије, па до обновљивих извора или енергетске ефикасности истовремено постају дио реформске агенде и за уговорне стране Енергетске заједнице.

"То значи да су оне уговорне стране Енергетске заједнице које су ускладиле своје законе, институције и тржишна правила са оквиром ЕУ у бољој позицији да приступе регионалним опцијама снабдијевања, учествују у координисаним одговорима, привуку инвестиције, ефикасно тргују електричном енергијом, користе прекограничну инфраструктуру и имају користи од механизама солидарности", наглашавају.

Позив на буђење

Према њиховим ријечима, тренутна криза требало би да послужи као позив на буђење да регион мора брже напредовати ка циљевима интеграције енергетског тржишта.

"Они који заостају остају изложенији цјеновним шоковима и прекидима снабдијевања те имају мање инструмената за одговор. За БиХ то је посебно важно. Одсуство потпуно усклађених правила о сигурности снабдијевања и нафтним резервама чини земљу рањивијом него што би морала бити. Први приоритет требало би да буде усклађивање хитних нафтних резерви са правилима ЕУ", наглашавају.

(Независне) Фото: Сцреенсхот/АП