Вучић Сију уручио поклоне којима се Србија поноси

Председник Србије Александар Вучић, током сусрета са председником Кине Си Ђинпингом, поклонио је кинеском председницу стапарски ћилим, порцелански сет и слику ''Уздизање Храма Светог Саве на Врачару'', аутора Момчила Моме Антоновића.

Стапарски ћилими су, уз ћилиме из Пирота и сјеничко-пештерског краја, аутохтони српски ћилими који су настали у домаћој радиности у селу Стапар, у Бачкој, на северозападу Војводине у 18. веку, у мултиетничном амбијенту где су се сусретале различите културе и утицаји.

На стапарским ћилимима су у почетку доминирали зооморфни и геометријски мотиви, који су под утицајем средине и размене с другим народима, прерасли у венце цвећа и ружа које су веште стапарске ткаље подигле на ниво народне уметности.

У почетку су ћилими обично спајани из две поле, а касније су ткани из комада на широком хоризонталном разбоју.

Ћилим је био обавезан део девојачке спреме за удају (штафир), тако да су девојчице са својих 12 године почињале његово ткање.

Стапарски ћилими су обично ткани у пару јер су њима углавном прекривани кревети и зидови у предњој соби паорске куће, чиме се показивао статус и богатство.

Златно доба стапарског ћилимарства биле су последње деценије 19. и прва половина 20. века.

Стапарски ћилими ткани су прво од кудеље коју је касније заменила стрека (предиво од вуне локалне сорте овце цигаје) у белој или беж, ређе у зеленој боји, најчешће два са два метра

Ови ћилими су посебни и по томе што имају два лица јер су ткани клечаном техником и идентични с обе стране. Стапарско ћилимарство уписано је 2016. године на Националну листу елемената нематеријалног културног наслеђа Републике Србије под заштитом Унеска.

Вучић је Сију поклонио порцелански сет бренда Боyа Порцелаин занатске радионице за израду квалитетних и оригиналних украсних и употребних предмета од порцелана коју је основала Бојана Бркић са својим супругом.

Бркић је 2000. године студирала кинески језик и књижевност и након студија преселила се у Кину 2005. године, где је изучавала калиграфију као и источњачке минималистичке идеале лепоте и контраста, хармоније између чврстине и крхкости.

По повратку у Београд, 2012. године оснива своју занатску радњу која је до данас израсла у познати и успешни бренд. Председник Вучић поклонии је председнику Кине и слику ''Уздизање Храма Светог Саве на Врачару'', аутора Момчило Моме Антоновића из 2004. године.

Антоновић је рођен 1938. године у Крушевцу. Академију ликовних уметности и магистарске студије завршио је у Београду у класи професора Недељка Гвозденовића. Члан УЛУС-а постаје 1964.године.

Године 1988. постаје редовни професор Факултета ликовних уметности у Београду. Усавршавао се на студијским путовањима у Француској, Италији, Грчкој, Сједињеним Америчким Државама, Немачкој, Енглеској, Шкотској, Холандији, Белгији, Шпанији, Мађарској, а као гостујући професор боравио је у Школи лепих уметности у Будимпешти, Единбургх Цоллеге оф Арт.

Добитник је више награда и признања, као и учесник многобројних ликовних колонија и колективних и самосталних изложби, што у земљи што и ван њених граница. Настављач је експресивног израза у српском сликарству.

Живео је и стварао у Београду, где је и преминуо 2019. године.

(Тањуг) Фото: Тањуг