Да ли је на помолу геополитички преокрет на Балкану?

Србија се налази на важној политичкој и геостратешкој прекретници, у тренутку када Европска унија (ЕУ) прилагођава и своју политику проширења и ширу безбједносну архитектуру усљед глобалне нестабилности и рата у Украјини. Према најновијој анализи Међународног института за блискоисточне и балканске студије (ИФИМЕС), пут Србије према чланству у ЕУ све више зависи не само од техничких реформи, већ и од ширих геополитичких околности које погађају цијели Западни Балкан, пише албански Аргументум.

Анализа истиче да у оквиру политике проширења ЕУ расту тензије, посебно након изјава европског комесара за проширење Марте Кос, која је упоредила реформски темпо Украјине у ратним условима са споријим напретком земаља Западног Балкана. У региону, укључујући и Србију, такво поређење доживљено је као политички осјетљиво.

Истовремено, ЕУ посљедњих година није отворила нова преговарачка поглавља са Србијом, иако она заједно с Црном Гором важи за једног од кључних кандидата за чланство. ИФИМЕС сматра да оваква стагнација не одражава само унутрашње реформске слабости, него и недосљедности саме политике Брисела, уз поруку да проширење мора бити схваћено као заједничка одговорност и кандидатских држава и европских институција.

Реформе и политичка сцена

Када је ријеч о унутрашњим процесима, анализа наводи да је власт у Србији обновила обавезе према усклађивању са европским стандардима, посебно у области реформе правосуђа и провођења препорука Венецијанске комисије. Ти потези представљени су као показатељ декларисане намјере Београда да убрза свој европски пут.

Ипак, и даље постоје озбиљне забринутости у вези с владавином права, слободом медија и институционалном равнотежом. У извјештају се додатно наглашава централна политичка улога Александра Вучића, око којег се и даље у великој мјери врти политички систем Србије, док алтернативне опозиционе структуре остају слабо консолидоване.

ИФИМЕС указује и на нове политичке динамике, укључујући повратак Покрета снага Србије – БК у изборну утакмицу, што поједини актери тумаче као покушај смањења политичких тензија и ширења дијалога у дубоко поларизованом друштвеном амбијенту.

Економија и геополитичко балансирање

Значајан дио анализе посвећен је развојној стратегији Србије. Према наводима ИФИМЕС-а, власт је дефинисала пет приоритетних реформских области: реформу јавне управе, раст продуктивности, трансформацију образовног система, енергетску безбједност и технолошки развој.

Као кључни дугорочни циљеви истакнути су диверсификација извора енергије, укључујући разматрање нуклеарних капацитета, те ширење дигиталне инфраструктуре и капацитета у области вјештачке интелигенције.

Са макроекономског аспекта, анализа наводи релативно стабилне показатеље, укључујући умјерен раст бруто домаћег производа, контролисану инфлацију и стабилан фискални дефицит, али упозорава да и даље постоје структурне слабости попут трајног трговинског дефицита и зависности од страних директних инвестиција.

Једна од централних тема извјештаја је и оно што ИФИМЕС назива "стратешком амбивалентношћу" у спољној политици Србије. Земља и даље настоји да балансира између амбиције за чланство у ЕУ, очувања односа с Русијом и Кином, те јачања веза са Сједињеним Америчким Државама (САД). Такав вишесмјерни приступ Београду даје дипломатску флексибилност, али истовремено успорава његово пуно усклађивање са заједничком сппљном и безбједносном политиком ЕУ.

Анализа снажно наглашава и значај регионалне стабилности, посебно односа између Срба и Бошњака, које ИФИМЕС описује као један од кључних фактора мира и политичке стабилности на Западном Балкану. Одрживи дијалог, економска сарадња и инфраструктурна повезаност представљени су као основни алати за смањење дуготрајних тензија.

Истовремено се упозорава на опасност од обнављања наратива о територијалном преуређењу Босне и Херцеговине, укључујући идеје попут "трећег ентитета", које ИФИМЕС сматра дестабилизирајућим за шири регион. Као важно неријешено питање наводи се и дијалог између Београда и Приштине под посредовањем ЕУ, док наставак неизвјесности око тог процеса додатно доприноси регионалној нестабилности.

На крају, ИФИМЕС закључује да Србија тренутно истовремено игра три улоге: регионалног стабилизатора на Западном Балкану, кандидата који пролази трансформацију под утицајем ЕУ и геополитичког актера који балансира између више глобалних партнерстава. Иако економски показатељи упућују на релативну стабилност и постепен раст, дугорочни напредак, према тој анализи, зависиће од дубљих институционалних реформи, јаснијег спољнополитичког усклађивања и трајне регионалне сарадње.

(БН) Фото: АП