На ријеци која физички раздваја, стоји мост који спаја (ВИДЕО)

Мост краља Александра И Карађорђевића у Зворнику, познат као стари мост, изграђен је 1929. године, у време када је нова краљевина жељела да остави трајне симболе јединства. Био је то први стални мост на реци Дрини између Србије и Босне унутар тадашње Краљевине.

На ријеци која раздваја, стоји мост који спаја. Мост краља Александра Првог Карађорђевића већ скоро један вијек повезује два Зворника. Изграђен 1929. године, био је први стални прелаз преко Дрине, подигнут као симбол народног јединства.

“Кажу да се Карађорђе заклео за вријеме Првог српског устанка да ће, Дрину прегазити и честиту Босну походити. Карађорђе није успио у том свом намјери, али његов завјет извршио његов праунук краљ Александар И Карађорђевић”, каже Милош Ивановић из Центра за очување културно-историјске баштине “Др Ђорђе Лазаревић”.

Конструкција је издржала тест времена, ратна разарања и промјене имена. Након темељне реконструкције, коју је највећим дијелом финансирала Влада Србије, мосту је враћен стари сјај, али је добио и статус међународног пјешачког прелаза.

“Тек тада се могла видјети права важност тог моста. Велики су притисци били да се радови убрзају и да се што прије стави у функцију, јер тај мост свакодневно прелази хиљаде и хиљаде грађана”, објашњава градоначелник Зворника, Бојан Ивановић.

Ипак, за пуни туристички потенцијал и лакшу свакодневицу, грађани и власти траже корак више, статус интегрисаног прелаза.

“Ако очекујемо да нам долазе људи који не живе овдје, странци, а то и јесте поента туризма, морају се ријешити те административне баријере, растеретити. Најважнији корак јесте да то постане интегрисани прелаз”, сматрају Зворничани.

Пројекат осветљења додао би неку нову димензију и атрактивност мосту, сматра Ивана Ђокић Милановић, директор туристичке организације Зворника.

“Такође постоји и простора да се поставе неке информативне табле које би говориле о занимљивим причама, о историјату моста, али и неким занимљивијим причама попут оне да је отац на службеном путу сниман на самом мосту”, истиче Ђокић Милановић.

Овај мост није само грађевина од челика и камена, он је веза која је наџивјела државе, војске и имена. Данас, док њиме пролазе туристи и комшије с обје стране ријеке, он подсјећа да границе постоје на папиру, али да их живот свакодневно брише.

(БН) Фото: БН