Нови удар на џеп: Хоће ли банке у БиХ подићи камате?

Економисти прогнозирају да би, због раста Еурибора и глобалних дешавања која ремете устаљене токове енергената у читавом свијету, могло доћи до пораста каматних у БИХ.

 Да ли је још увијек рано да се говори о томе и да ли ће Агенција за банкарство реаговати и спријечити банке да  подижу кредитне каматне стопе.

Професор Економског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Предраг Млинаревић сматра да је раст каматних стопа у БиХ могућ, уколико Европска централна банка повећа референтне каматне стопе.

То зависи од инфлације за коју се процјењује да ће, уколико се наставе сукоби на Блиском истоку, ићи и преко 5 одсто .

„Ако се деси смиривање сируације, уколико Европска централна банка не посегне сад за повећање референтне каматне стопе, могуће да прође овај талас и до 1. јула без повећања каматне стопе, али ако се ситуација на Блиском истоку не смири онда ће то дефинитивно имати ефекте на инфлаторни удар и реално је за очекивати да ће се каматне стопе повећати“, каже Млинаревић

Економиста Адмир Чавалић ипак сматра да је још увијек рано говорити о расту каматних стопа.

„За сада нема простора за панику, али ниеј нереално очекивати раст каматних стопа посматрајућу све оно што се дешава геополитички и што утиче на економске индикаторе који она директно форсирају монетарне ауторитете да дјелују на овај начин. Добра ствар је то што је већина грађана фиксирала властиту каматну стопу кроз уговоре са банкама“, истиче Чавалић.

Професор Економског факултета у Сарајеву Мухамед Карамујић тврди да у БиХ неће доћи по повећања каматних стопа, јер у банкарском систему БиХ има преко 30 милијарди штедње грађана.

Већину тог новца банке користе за давање кредита.

„Ти новци банку не коштају ништа, већина тих новаца су неорочена средства гдје банке дају нула каматну стопу, чак наплаћују за чување новца.

Комерцијалне банке ће да покушају и то је њихово право, али због тога постоји држава и због тога постоје  регулатори који имају смијерницу.

Трошкови банака се нису повећали и неће се повећати. Друга ствар би била да наше банке иду на свјетска тржишта капитала и тамо посуђују новац, тамо је цијена новца повећана“, закључује Карамујић.

Оно са чим се слажу сви економисти у БИХ је то да ће до повећања кредитних камата у Европи доћи сигурно и да ће оне бити изузетно високе.

Међутим, то не брине Владе Републике Српске и Федерације БИХ које се упркос свему и сада задужују у страним банкама по високим каматним стопама.

А, зашто би их то и бринуло, када ће те кредите отплаћвати  грађани а  не они.

(БН) Фото: БН