Да ли је на помолу распад НАТО-а?

Сукоб на Блиском Истоку показао је слабости унутар НАТО савеза. Неке земље чланице јавно су одбиле да подрже Сједињене Америчке Државе, и војно и материјално, те је амерички предсједник Доналд Трамп најавио могућност повлачења своје земље из Алијансе. Да ли је на помолу распад НАТО-а?

Доналд Трамп је још у свом првом мандату, 2018. довео у питање НАТО солидарност односно члан 5. Сјеверноатлантског уговора који каже да све земље чланице НАТО-а морају помоћи и бранити нападнуту чланицу.

Као примјер Трамп је навео тада најмлађу чланицу Алијансе, Црну Гору, рекавши да је то мала држава са снажним и врло агресивним народом, те да нема најмеру, бранећи њих, изазвати трећи свјетски рат.

Трамп је тад покренуо и захтјев да остале чланице НАТО-а морају уплаћивати знатно више новца ако желе да их Америка брани.

Већ на почетку другог мандата савезницима је јасно ставио до знања да за одбрану морају издвајати најмање 5% БДП-а, на шта су они и, иако нерадо, пристали.

Имали су и различите ставове по питању сукоба у Украјини, а све дубљи раскол унутар НАТО-а открила је одлука неких европских земаља да не подрже рат САД-а и Ирана те да Сједињеним Државама чак ограниче приступ војним базама.

Трамп је запријетио повлачењем из Алијансе и укидањем обавеза у вези одбране Европе, али након разговора са генералним секретаром НАТО-а Марком Рутеом, изгледа да их је поново ујединио страх од Русије.

"НАТО је ту да заштити Европљане, наравно, али и да заштити Сједињене Државе. Као што је рекао норвешки премијер Јонас Стурид, огромне нуклеарне подмосрнице у Русију нису тамо да нападну Норвешку.

Оне су тамо да нападну Сједињене Државе. И захваљујући савезу ми смо у могућности да ом не дозволимо да дођу у позицију да то ураде. Ово је само примјер гдје и САД и Европа остају јачи и безбједнији захваљујући Савезу",  истакао је Руте након састанка са Трампом рекавши да је осјетио његово разочарање које, како је истакао, донекле разумије.

Није први пут да Транп пријети повлачењем, али то ради само како би добио они што жели од европских авезника, тврде војно-политички аналитичари.

Мијат Костић тврди да ће резултат овај пут вјероватно бити редефинисање односа.

"Вјероватно ће се ићи на то да се Европа на неки начин осамостали, да Америка не мора да плаћа директно одбрану Европе или да се рецимо Европа обавеже да купује америчку опрему и технику. На тај начин би финсирали сами своју одбрану а са друге стране би повећавали амерички буџет", каже Костић.

Војно-политички аналитичар Александар Радовић подсјећа да НАТО још увијек постоји и да је функционалан.

"Трампова политика дистанцирања према Европи је промјењива.  Ми не знамо шта ће бити данас или сутра. Не постоји предвидљивост јер кад Трампо театрално каже да се одриче евопских савезника то нне мора да има конкретне последице'', истиче Радовић и додаје да би евентуални дистанцирање Америке могло ојачати НАТО јер ће омогућити хомогенизацију европских земаља.

Да ли би та хегемонизација могла резултирати формирањем неког новог искључиво европксог савеза, негог својеврсног пандана НАТО-у?

Аналитичари сматрају да то није, сад за сад, извјесно.

Без обзира на Трампове пријетње и ултиматуме очигледно је да се Америка накада неће одрећи европских војних база, док са друге стране европски савезници не могу ризиковати повлачење САД-а из тренутних, или неких будућих сукоба са Русијом. 

(БН) Фото: БН