И европска десница се наљутила на Трампа - држе дистанцу

Амерички председник Доналд Трамп постао је толико политички токсичан у Европи да га чак и његови идеолошки савезници све чешће сматрају политичким теретом.

Европске крајње десне странке, које су некада отворено подржавале америчког председника, сада настоје да држе дистанцу, пише Политицо.

„Морамо држати дистанцу“, рекла је Марин Ле Пен посланицима странке Национално окупљање (Рассемблемент Натионал) на састанку у уторак, према речима високог страначког званичника.

У странци сматрају да би блискост са Трампом могла штетити уочи председничких избора у Француској.

Европски десни популисти почели су да се удаљавају од Трампа и пре него што је мађарски премијер Виктор Орбан претрпео тежак пораз на парламентарним изборима.

Током кампање Трамп је јавно подржао Орбана, а у завршници кампање у Мађарску је допутовао и амерички потпредседник Џеј Ди Венс.

Папа као кап која је прелила чашу

Орбанов пораз, заједно са последицама рата са Ираном и Трамповим сукобом са папом Лавом XИВ, додатно је убрзао дистанцирање европске крајње деснице.

Све више политичара процењује да блискост са Трампом у предизборној кампањи представља политички ризик.

Торбен Брага из немачке странке Алтернатива за Немачку (АфД) рекао је да одржавање веза са Трампом може имати одређене предности, али не и у изборној кампањи.

Сличан приступ заузимају и други политичари, нарочито уочи важних регионалних избора у Немачкој.

Италијанска премијерка Ђорђа Мелони Трампове нападе на папу доживела је као преломни тренутак. Подршка папи истовремено је била и политички корисна, с обзиром на њену католичку бирачку базу и растуће незадовољство европске јавности због рата на Блиском истоку и раста цена енергије.

Блискост са САД скупо коштала Орбана

Високи званичник Националног окупљања рекао је да Орбанов пораз није последица само замора бирача. „Блискост са Сједињеним Државама у актуелном контексту није добро прошла код мађарских бирача“, рекао је.

Како би повећало шансе за победу на француским председничким изборима 2027. године, Национално окупљање настојаће да избегне утисак блискости са Трамповом администрацијом.

Сличну стратегију разматрају и посланици АфД-а. Матијас Мосдорф из АфД-а изјавио је да је пријатељство између Будимпеште и Трампове администрације оптеретило Орбана током кампање.

Као пример навео је долазак Џеј Ди Венса у Мађарску.

Све опрезнији и немачки АфД

Након Трамповог повратка у Белу кућу чинило се да би могао да ојача сличне популистичке покрете у Европи. Администрација је чак покушала да изгради међународну мрежу идеолошких савезника.

Алтернатива за Немачку у почетку је Трампову подршку видела као прилику за јачање политичке легитимности. Но, део вођства странке сада се опрезније односи према отвореном повезивању са америчким председником.

Алис Вајдел из АфД-а ипак сматра да блиске везе са Трампом нису политички терет. Истакла је и да сматра како је Виктор Орбан водио добру кампању упркос поразу.

Ле Пен држи дистанцу још од 2021.

Национално окупљање Марин Ле Пен показало се опрезнијим због Трампове непопуларности међу француским бирачима.

Након напада на Капитол 2021. године, Ле Пен је одлучила да задржи дистанцу, тврде бивши званичници крајње деснице.

Блиске везе са Вашингтоном „могу бити терет и бити погрешно протумачене“, поновио је један од блиских савезника Ле Пенове.

„Волимо наше пријатеље у Вашингтону, али не желимо да нам говоре шта да радимо“, додао је. Упркос томе, странка је повремено сарађивала са Трамповом администрацијом када је то било политички корисно.

На пример, Луј Алио представљао је странку на комеморацији конзервативног коментатора Чарлија Кирка, док су Ле Пен и Жордан Бардела прихватили позив на састанак са америчким амбасадором у Француској Чарлсом Кушнером.

Рат на Блиском истоку посебан мотиватор

Рат САД и Израела против Ирана додатно је подстакао преиспитивање односа са Трампом међу европским савезницима. Део вођства АфД-а сада се све више дистанцира од америчке администрације.

Упркос Орбановом поразу, многи сматрају да његова политичка стратегија и даље има утицај. Конфронтација са институцијама ЕУ и критика медија остају део програма бројних националистичких странака.

Део политичара сматра да Орбан није изгубио искључиво због својих политичких ставова. Победа Петера Мађара, према њиховим речима, више је повезана са фокусом на корупцију и економска питања.

Блиски савезници Марин Ле Пен поручују да Орбанов пораз не значи крај сукоба са Европском комисијом. Сматрају да је потребна победа велике државе како би се подстакао шири политички заокрет у Европи.

„Треба нам велика земља која ће водити побуну. Ако победимо 2027, друге земље ће следити“, рекао је један од савезника Марин Ле Пен за Политицо.

(Агенције) Фото: АП/Тањуг