I evropska desnica se naljutila na Trampa - drže distancu

Američki predsednik Donald Tramp postao je toliko politički toksičan u Evropi da ga čak i njegovi ideološki saveznici sve češće smatraju političkim teretom.

Evropske krajnje desne stranke, koje su nekada otvoreno podržavale američkog predsednika, sada nastoje da drže distancu, piše Politico.

„Moramo držati distancu“, rekla je Marin Le Pen poslanicima stranke Nacionalno okupljanje (Rassemblement National) na sastanku u utorak, prema rečima visokog stranačkog zvaničnika.

U stranci smatraju da bi bliskost sa Trampom mogla štetiti uoči predsedničkih izbora u Francuskoj.

Evropski desni populisti počeli su da se udaljavaju od Trampa i pre nego što je mađarski premijer Viktor Orban pretrpeo težak poraz na parlamentarnim izborima.

Tokom kampanje Tramp je javno podržao Orbana, a u završnici kampanje u Mađarsku je doputovao i američki potpredsednik Džej Di Vens.

Papa kao kap koja je prelila čašu

Orbanov poraz, zajedno sa posledicama rata sa Iranom i Trampovim sukobom sa papom Lavom XIV, dodatno je ubrzao distanciranje evropske krajnje desnice.

Sve više političara procenjuje da bliskost sa Trampom u predizbornoj kampanji predstavlja politički rizik.

Torben Braga iz nemačke stranke Alternativa za Nemačku (AfD) rekao je da održavanje veza sa Trampom može imati određene prednosti, ali ne i u izbornoj kampanji.

Sličan pristup zauzimaju i drugi političari, naročito uoči važnih regionalnih izbora u Nemačkoj.

Italijanska premijerka Đorđa Meloni Trampove napade na papu doživela je kao prelomni trenutak. Podrška papi istovremeno je bila i politički korisna, s obzirom na njenu katoličku biračku bazu i rastuće nezadovoljstvo evropske javnosti zbog rata na Bliskom istoku i rasta cena energije.

Bliskost sa SAD skupo koštala Orbana

Visoki zvaničnik Nacionalnog okupljanja rekao je da Orbanov poraz nije posledica samo zamora birača. „Bliskost sa Sjedinjenim Državama u aktuelnom kontekstu nije dobro prošla kod mađarskih birača“, rekao je.

Kako bi povećalo šanse za pobedu na francuskim predsedničkim izborima 2027. godine, Nacionalno okupljanje nastojaće da izbegne utisak bliskosti sa Trampovom administracijom.

Sličnu strategiju razmatraju i poslanici AfD-a. Matijas Mosdorf iz AfD-a izjavio je da je prijateljstvo između Budimpešte i Trampove administracije opteretilo Orbana tokom kampanje.

Kao primer naveo je dolazak Džej Di Vensa u Mađarsku.

Sve oprezniji i nemački AfD

Nakon Trampovog povratka u Belu kuću činilo se da bi mogao da ojača slične populističke pokrete u Evropi. Administracija je čak pokušala da izgradi međunarodnu mrežu ideoloških saveznika.

Alternativa za Nemačku u početku je Trampovu podršku videla kao priliku za jačanje političke legitimnosti. No, deo vođstva stranke sada se opreznije odnosi prema otvorenom povezivanju sa američkim predsednikom.

Alis Vajdel iz AfD-a ipak smatra da bliske veze sa Trampom nisu politički teret. Istakla je i da smatra kako je Viktor Orban vodio dobru kampanju uprkos porazu.

Le Pen drži distancu još od 2021.

Nacionalno okupljanje Marin Le Pen pokazalo se opreznijim zbog Trampove nepopularnosti među francuskim biračima.

Nakon napada na Kapitol 2021. godine, Le Pen je odlučila da zadrži distancu, tvrde bivši zvaničnici krajnje desnice.

Bliske veze sa Vašingtonom „mogu biti teret i biti pogrešno protumačene“, ponovio je jedan od bliskih saveznika Le Penove.

„Volimo naše prijatelje u Vašingtonu, ali ne želimo da nam govore šta da radimo“, dodao je. Uprkos tome, stranka je povremeno sarađivala sa Trampovom administracijom kada je to bilo politički korisno.

Na primer, Luj Alio predstavljao je stranku na komemoraciji konzervativnog komentatora Čarlija Kirka, dok su Le Pen i Žordan Bardela prihvatili poziv na sastanak sa američkim ambasadorom u Francuskoj Čarlsom Kušnerom.

Rat na Bliskom istoku poseban motivator

Rat SAD i Izraela protiv Irana dodatno je podstakao preispitivanje odnosa sa Trampom među evropskim saveznicima. Deo vođstva AfD-a sada se sve više distancira od američke administracije.

Uprkos Orbanovom porazu, mnogi smatraju da njegova politička strategija i dalje ima uticaj. Konfrontacija sa institucijama EU i kritika medija ostaju deo programa brojnih nacionalističkih stranaka.

Deo političara smatra da Orban nije izgubio isključivo zbog svojih političkih stavova. Pobeda Petera Mađara, prema njihovim rečima, više je povezana sa fokusom na korupciju i ekonomska pitanja.

Bliski saveznici Marin Le Pen poručuju da Orbanov poraz ne znači kraj sukoba sa Evropskom komisijom. Smatraju da je potrebna pobeda velike države kako bi se podstakao širi politički zaokret u Evropi.

„Treba nam velika zemlja koja će voditi pobunu. Ako pobedimo 2027, druge zemlje će slediti“, rekao je jedan od saveznika Marin Le Pen za Politico.

(Agencije) Foto: AP/Tanjug