Како активисти СНСД-а понижавају пољопривреднике

Из Савјета за пољопривреду, рурални развој и водопривреду Покрета Сигурна Српска гнушамо се таквог лицемјерја и таквих људи без стида и образа, који су годинама уништавали пољопривреду, осиромашивали сељака и довели српско село на најниже гране, а данас му долазе са пакетићима и мрвицама, представљајући то као некакву велику помоћ. То није брига за пољопривредника, то је понижавање пољопривредника.

Прво су својом неспособношћу, нерадом и погрешном политиком довели домаћина до руба пропасти, а сада очекују да буде захвалан на 10 килограма кромпира, мало сјемена мркве, салате, лука и врећици сјеменског кукуруза, којег политички активисти СНСД-а дијеле по селима. То и јесте слика њихове политике према селу.

Посебно је увредљиво што се та милостиња дијели као да долази из њиховог џепа, а не од новца овог истог народа. Од јавног новца, од новца грађана, од средстава која су морала бити уложена у озбиљне подстицаје, системску помоћ производњи, наводњавање, механизацију, прераду, сигуран откуп и опстанак људи на селу, они су направили јефтин политички реквизит за обилазак терена и сликање пред народом који су сами осиромашили.

Пољопривреду су свели на најниже гране. Село су оставили без сигурности, без визије, без озбиљне институционалне подршке и без јасног правца развоја. И зато данас с правом постављамо питање зашто директор Центра за развој пољопривреде и села не предлаже план и програм рада, у којем би били јасно дефинисани подстицаји, мјере, приоритети и развојни циљеви?

Ако има времена да обилази пољопривреднике и обећава помоћ, онда би морао имати времена и обавезу да понуди озбиљан документ, јасан програм и конкретне мјере. Али очигледно је да је важније ићи од куће до куће и договарати оно што народ већ одавно препознаје, него стварати систем који важи једнако за све.

Када нема програма, када нема плана, када нема јасних правила и транспарентних мјера, онда народ с правом сумња да се на терену не гради аграрна политика, него неки други договори и неки други интереси. А пољопривреда не смије бити простор за политичку трговину, уцјене и личне аранжмане.

Сељак није ничији статиста, није ничији поданик и није просјак којем треба бацити мрвице пред сјетву. Сељак је домаћин, човјек који ради, производи и храни овај народ.

Зато јасно поручујемо: селу не треба милостиња, селу не требају пакетићи за фотографисање, нити лицемјерна обећања оних који су га довели у овакво стање. Селу треба озбиљна политика, јаван и усвојен програм рада, јасни и праведни подстицаји, сигуран откуп, подршка производњи и преради, као и стварна борба за опстанак и обнову српског села. Све друго је чисто лицемјерје, а народ то данас врло добро види и разумије, саопштено је из Покрета сигурна Српска Драшка Станивуковића.

(БН) Фото: Илустрација