Људи гомилају храну, потрепштине и гориво - бојимо ли се рата?

Након ратних дешавања деведестих година, инфлације, несташица и  пандемије вируса корона грађани БиХ на сваку информацију о ратним сукобима у свијету реагију са великом дозом страха.

Гомилају животне намирнице, хигијенске потрепштине и гориво, јер су одавно изгубили повјерење у власт, која је више пута показала да је неспособна да им гарантује стабилност. Сукоб на Блиском истоку, поново пише исти сценарио. 

Цијена нафте расте из дана у дан. Очекује се и скок  цијене животних потрепштина. Већ првог дана сукоба на Блиском истоку ,   грађани су из страха од несташице долазили са канистерима на бензинске пумпе, те су поједине пумпе забраниле или ограничиле такав начин точења горива.

Ништа боља ситуација није ни у маркетима, полако се пустоше рафови са основним животним намирницама, међу којима се из неког разлога још од панедемије вируса корона, нашао и тоалет папир. Да ли све ово значи да се код људи  пробудио страх и нагон за преживљавање, и ако је ратни сукоб  на другом крају свијета.

„Плашим се због дјеце, а за себе не“, „Ја бих рекао да није нормалан онај који се не боји“, Људи који су били у рату они се бије да се рат не поново“, „Ситуација у свијету се свакодневно мијења, и не можеш знати хоће ли бити проблем, дај ми да купим храну“, рекли су неки од анкетираних грађана Источног Сарајева. 

Обзиром да Република Српска нема робне резерве, да су робне резерве Федерације БиХ скоро празне, а да се  још током пандемије вируса корона показало  да се људи могу само на себе ослонити , можда је ова реакција грађана са  гомилањем  хране И горива, сасвим оправдана реакција , на неспособност власти да реагује, сматра социолог Владимир васић. 

„Како нећемо тако реаговати кад знамо ко нас води и како нас води. Ја на неки начин разумијем те људе који на тај начин покушавају да уштеде нешто новца.

Овдје превентивно дижу цијене, тамо у Ирану се неко накашље, они овдје подигну цијене нафте, тако да, ми смо овдје држава која очито нема капацитете и механизме да заштити своје грађане“, истиче Васић и наглашава да ће се посљедице сукоба на Блиском истоку осјетити и код нас. 

„Највише у економском смислу, и дефинитивно ћемо имати још један талас дивљања цијена, а то ће утицати и на социјални статус становништва, а дефинитивно и на ментално здравље. Јер ми свакако лоше живимо, а кад на све то додамо нове намете и нове цијене основних животних намирница, свакако да ће долазизи до незадовољства становништва“, каже социолог Владимир Васић. 

Страх да би се сукоби са Блиског истока могли проширити широм свијета и изазвати трећи свјетски рат код наших људи буди страх,  долази до повратка траума , објашњава психолог Слађана Ђаковић. 

„Људи на просторима бивше Југославије су прошли рат, и онда се поново појављује тај страх и шта ће да буде сутра. И ако је тај рат далеко од нас, ми осјећамо тај рат и онда пошто долази до ретрауматизације људи из страха почињу манично да купују, управо из тог разлога, шта ако нешто не буде, шта ако останем гладан, јер се поново те старе трауме код људи враћају“, каже Ђаковићева и додаје да се поред потребе за  гомиљањем хране, код људи буди и анксиозност. 

„Анскиозност се јавља код појачаних, интезивних страхова од тога шта ће да буде сутра, а поред тога јавља се и фрустрација, љутња, бијес, огорченост на наше власти. Због чега су наши људи људи огорчени на нашу власт? Због тога што овај страх приприсују додатно и њима јер немамо робне резерве, немамо довољно те нафте“, закључује психолог Слађана Ђаковић. 

Додатни страх и панику  међу становништвом буде и  лажне вијести на друштвеним мрежама и порталима, које они у већини случајева узимају „здраво за готово“ без провере њихове тачности. Још један ефекат који негативно утиче на психу људи су и празни рафови на полицама маркета, који за сада, стварају лажну слику о несташици животних потрепштина.

(БН) Фото: БН