Бранко Перић: Зашто је Додик подржао агресију на Иран?

Док су Русија, Кина и највећи дио остатка свијета оштро осудили агресију САД и Израела на Иран, као суверену државу и чланицу УН, Милорад Додик је отворено подржао агресију и стао у исти ред ред са Косовом и Албанијом.

Пише: Бранко Перић

На свом X профилу Додик је написао: “У свјетлу актуелних изазова на Блиском истоку, Република Српска јасно подржава став Израела у одбрани од терористичких пријетњи и агресије. Као република дубоко укоријењена у демократским вриједностима, поштовању воље народа, с израженим плурализмом и слободом политичког организовања, ми припадамо потпуно другачијем цивилизацијском кругу од ауторитарног режима у Ирану. Зато ћемо кроз своје представнике на нивоу БиХ иницирати прекид дипломатских и економских контаката с Ираном”.

Додик је ову изјаву дао у име Републике Српске, иако не обавља никакву функцију у институцијама Репулике Српске, нити је Република Српска о том питању заузимала било какав политички став. На тај начин је понизио Републику Српску, показао да не поштује њене институције и националне српске интересе подредио својим личним интересима и циљевима. То се у политичкоправној историји назива издајом.

Могао је Милорад Додик у своје име да аплаудира Доналду Трампу на разарању држава и градова, на отмици и ликвидација предсједника држава и чланова владе, на монструозним пријетњама  које разарају цивилизацијске вриједности и основна начела суверености, али није смио да свој став приписује српском народу и Републици Српској.

Могао је у егзалтацији свог одушевљења планетарним злом да замисли да би се сукоб најмоћније свјетске силе са једним цивилизацијским народом, недај Боже, завршити нуклеарном апокалипсом, већ виђеном у Другом свјетском рату у Јапану, па да схати да је свака врста подршке планетарној сили опасна, неморална и непотребна.

Моћ великих има смисла само ако води добру и планетарној праведности. САД никада своју спољну политику нису заснивале ни на каквим правним, политичким и моралним начелима.   

Писао сам недавно на овом мјесту о политичком подаништву које је постало једина наша државна политика, не слутећи да ће се размјере овог синдрома претворити у цивилизацијску срамоту. Сврстати се данас на страну најдеструктивнијих злочиначких политика је политичко лудило и морално самоубиство. Недавно равнање Газе са земљом и масовна убиства цивила који нису имали гдје побјећи од ратног разарања није била довољна опомена Додикове политичле савјести.

Свој политички заокрет Трамп је наставио са рушењем међународног правног поретка кроз разне облике пријетњи и оружаним интервренцијама, санкцијама и царинама. Неконтролисана политичка и војна моћ отишла је толико далеко да су се легитимизовали најокрутнији облици државног тероризма. Крај оваквом насиљу се не назире.

Трамп је покретањем рата против Ирана разочарао цио свијет који му је вјеровао. Разочарао је и грађане своје земље који су повјеровали у његова предизборна увјеравања да је прошло вријеме ратова и свргавања режима и да је Америка на првом мјесту. Сам је, неочекивано, разоткрио своју стратегију лажи и политичких превара. У вјеродостојност америчке ријечи више се не вјерује.

За Трампово име везиваће се суноврат цивилизацијских вриједности, а не само рушење међународног права и игнорисање дипломатије као политичке вјештине. Шармантни хвалисавац неочекивано се претворио у дрског лажова са ђаволовим ликом.

Да будемо начисто: није у питању кога је Додик требао подржати. Проблем је да ли уопште треба било кога подржавати у контроверзним сукобима било које врсте.

Зашто би озбиљна политика било кога подржавала у ратним сукобима чији се исход не може знати, па ни наслутити? Све што озбиљан политичар може (или, треба!) јесте да подржи принципе и политичка и правна начела којих се треба придржавати у рјешавању сукоба.

Рат није рјешење, или може бити рјешење само када буду исцрпљене све могућности за другачије праведно рјешење. Агресије, злочини и убиства предсједника суверених држава не могу бити предмет подршке и прихватљива политика ни једне државе. То је крај цивилизације права и политике и прелазак у цивилизацију силе, терора и смрти.

Са подршком, каква је Додикова, ми смо једном ногом закорачили у цивилизацију  зла и политичког терора. То није само морални и политички гријех, то је цивилизацијско посрнуће које ће памтити историја. Нема националних интереса који могу оправдати прелазак на страну зла и злочина!

(Бука)