Инфлација у БиХ већа него у ЕУ, власт не смањује намете

Услијед рата на Блиском истоку и затварању, за глобалну трговину нафтом кључног Ормуског мореуза, овај енергент већ је прешао фамозну границу од 100 долара по барелу, што је на свјетском нивоу, а самим тим и код нас, почело да даје негативне економске ефекте.

Док се у ЕУ инфлација још држи испод 2%, у БиХ је, због лоше вођење економске политике, дупло виша и наставља да расте.

Ланчано долази до поскупљења свих осталих роба и услуга, али ће у сваком случају боље проћи правилно усмјерене економије, док највећи удар очекује земље, попут наше, чије су економске политике углавном популистичке, кажу економисти.  

“Имали смо озбиљно повећање цијена електричне енергије и у ФБиХ и у Републици Српској од фебруара и инфлација је већ, у прва два мјесеца ове године, задржала далеко више нивое, у односу на просјек ЕУ, Можемо само замислити шта ће се десити ових дана због турбуленције на свјетским тржиштима нафте.

Дакле уз електричну енергију долазе и цијене нафте, тако да најмање у првој половини ове године имаћемо и више него двоструки раст цијена у односу на земље ЕУ, управо због недостатка и фискалне политике и других политика које регулишу раст цијена”, каже економиста Миленко Станић.

Чињеница да смо ми мала земља, која нема самосталну монетарну политику, тако да велики утицај на њу има увезена инфлација, што се поново очекује због глобалног раста цијена нафте, али је у још већој мјери производ неспособности и неодговорности домаћих власти, које умјесто рјешавања проблема на дуже стазе, прибјегавају популистичким мјерама.

“Номинално дизање плата без раста продуктивности и без смањења фискалних и парафискалних намета, без уклањања беспотребне бирократије и администрације и било каквих других баријера пословања и раднику и послодавцу у пракси доноси ту номинално вишу плату, али са друге стране долази и тај ефекат инфлације, тако да инфлација поједе расположиви доходак, у компарацији са земљама еврозоне, које не играју тако на тржишту”, каже економиста Адмир Чавалић.

Пошто је обим домаће производње мали, јер се гуши наметима, наша привреда се ослања на увоз, тако да нема контролу над цијеном роба и услуга, па трговински ланци диктирају маржу и дижу цијене када репроматеријал поскупи на свјетском тржишту, али их не спуштају када репроматеријал појефтини.

“Нема активности одговорних у власти да преко пореске политике контролишу висину цијена. Унутар ЕУ имамо високе субвенције за кључне производе – хране, енергије, комуналне потрошње и то свакако зауставља раст цијена у земљама ЕУ.

Код нас нема таквих интервенција, нема смањења ПДВ-а. Нема дакле подстицаја који су довољни за домаће произвођаче да се цијене задрже на нивоу који би одговарао животном стандарду нашег становништва”, каже професор Станић.

Из свега овога произилази да ће, уколико се не промјени неодговорна економска политика, то погубно утицати на наше већ осиромашено становништво.

Треба рећи да на све ово ни инспекцијски органи не раде као што се то ради у земљама ЕУ и све то скупа условљава да плаћамо вшеструко веће цијене неких роба, које су неријетко више него у земљама ЕУ, што је за ниво стандарда нашег становништва веома лоа ситуација.

(БН)  Фото: БН