Фармери и природа на удару: Ко још губи Урсулиним планом?

Европска комисија представила је Нацрт буџета Европске уније за наредни седмогодишњи циклус (2028-2035), вриједан 1,8 билиона евра, који је предсједница Урсула фон дер Лајен описала као "најамбициознији до сада".

Фон дер Лајенова тврди да је план и "већи", и "паметнији", и "оштрији", али већ на старту изазвао је контроверзе: бројни посланици, државе чланице и заинтересоване стране већ подижу глас због тога што, како кажу, буџет не доноси реално повећање средстава, већ замаскирани статус кво под кринком инфлаторних корекција.

Док се очекују двије године политичког надмудривања, већ се зна ко су први добитници и губитници предложеног буџетског пакета, пише "Политицо".

Највеће незадовољство стиже са села. Иако је у претходном буџету за Заједничку пољопривредну политику (ЦАП) било предвиђено 386,6 милијарди евра, сада је издвојено тек 300 милијарди, и то у оквиру шире буџетске линије за "Националне и регионалне партнерске планове".

Државе чланице ће имати флексибилност да уложе више, али минимални праг остаје 300 милијарди - што пољопривредници, који протестују испред европских институција, виде као јасан рез.

Слична судбина задесила је и биодиверзитет: раније одвојени дио буџета, сада је уклопљен у шири "климатско-еколошки" циљ, који покрива 35% укупног буџета. 

Организације за заштиту животне средине упозоравају да би тиме могло доћи до даљег смањења издвајања за очување природе, упркос постојећем финансијском јазу од 37 милијарди евра годишње.

Европска комисија предложила је три нова извора прихода, укључујући порезе на електронски отпад, велика предузећа и дуванске производе - што значи да ће дио средстава који су до сада државе чланице задржавале, сада ићи директно у буџет ЕУ, како би се отплаћивао постковид заједнички дуг. 

Цијене цигарета ће додатно порасти за један до два евра по паклици, док се први пут уводи минимална такса и за е-цигарете и загријавани дуван.

У погледу дигиталне трансформације, Комисија планира да у наредном буџету петоструко повећа издвајања - на 54,8 милијарди евра. Посебан акценат стављен је на вјештачку интелигенцију, у контексту све жешће глобалне трке са САД и Кином.

За електроенергетску инфраструктуру, буџет је знатно увећан: средства из Фонда за повезивање Европе (ЦЕФ) за енергетику скачу са шест на 30 милијарди евра, док ће цјелокупна енергетска мрежа имати приступ проширеном фонду конкурентности од 410 милијарди. 

Циљ су ниже цијене струје, мањи губици и модернизација која може подстаћи привредни раст и олакшати борбу са глобалним конкурентима.

Региони на границама са Русијом, Бјелорусијом и Украјином добиће већа средства за безбједност и економски развој. Такође, ЕУ планира да издвоји додатних 100 милијарди евра за обнову Украјине и подршку њеном приступању Унији.

Буџет за одбрану и свемирске капацитете биће увећан на 131 милијарду евра - што је пет пута више него сада. 

Према ријечима предсједнице Комисије, ово представља "истински помак" ка јачању стратешке аутономије Уније.

Значајно расте и буџет за истраживање: програм "Хоризонт Европа" готово се удвостручује на 175 милијарди евра. 

Студентски програм "Ерасмус+" биће појачан за 50%, на више од 40 милијарди, а најављен је и нови културни фонд "АгораЕУ", вриједан 8,6 милијарди евра, намијењен подршци медијима, цивилном друштву и умјетности. Приједлог од 17,7 милијарди евра за војну мобилност на први поглед дјелује импресивно - наспрам садашњих 1,7 милијарди. 

Али транспортни комесар Апостолос Цицикостас раније је тврдио да су потребни буџети од чак 75 или 100 милијарди како би ЕУ ефикасно унаприједила војну логистику и интероперабилност. 

Тако да, упркос расту, критичари сматрају да предложени износ "једва гребе површину" потреба, преноси Нова. 

Сличне сумње постоје и у вези са регионалним фондовима. Кохезиона политика, некада чврсто дефинисана буџетска ставка, сада се уклапа у националне и регионалне планове. 

Иако је за најсиромашније регионе загарантовано 218 милијарди евра, нема таквих гаранција за друге области. 

Локалне власти страхују да би централне владе могле политички злоупотребљавати расподјелу средстава, што би додатно угрозило градове и рурална подручја зависна од европске помоћи.

(Нова) Фото: АП