За пола године регистровано 511 нових предузећа

За шест мјесеци ове године у Српској је регистровано 511 нових предузећа, шест мање у односу на исти период прошле године.

Разлика у броју угашених фирми знатно је већа, па је ове године угашено 167 предузећа, док је лани тај број износио 113. Да ли је за овакву слику крива Влада или ситуација у свијету.

Број угашених предузећа у првој половини године у Републици Српској знатно је већи од броја новооснованих, што говори о привредном амбијенту. Оно у чему се биљеже позитивни резултати јесте број новоотворених страних фирми, али је истовремено порастао и број странаца који су одустали од пословања у Српској. 

„Када посматрате макроекономске индикаторе у Републици Српској, то је као да посматрате живу на термометру на Гренланду, дакле минус до минуса - негативна индустријска производња, консолидовани будзетски дефицит Републике Српске, извоз, робна размјена, све је то негативно. Наравно да је негативно када имате дестимулативну пореску политику и свеукупни амбијент који креира Влада Републике Српске. Имамо ситуацију да ребалансом буџета, умјесто да се планира приход од пореза на добит, планирано је смањење за милион КМ и то је најбољи показатељ гдје се налази привреда, усљед лоше политике према привреди од стране Владе Републике Српске“, каже  економиста и народни посланик Бојан Кресојевић.

Ако слушамо шта говоре у власти, нећемо чути да има проблема и потешкоћа у пословном свијету у Српској, међутим статистички подаци показују реалну слику, кажу економски стучњаци. Највише страдају мала предузећа, док се она већа све више задужују да би опстала. Још један значајан фактор јесте радна снага, која је сведена на минимум. 

„Једно је оно што приказује власт и начин на који они желе приказати привредни амбијент у Републици Српској, а друго је оно што је реалност и што заиста привредници доживљавају свакодневним пословањем. Када слушамо власт, слушамо стално о расту БДП-а, који заиста расте, али узрокован је повећаним платама, повећаним цијенама, инфлацијом, али и повећаним кредитирањима, јер морамо признати да су и грађани и привреда све више и више задужени, што показују подаци Агенције за банкарство Републике Српске. Има и отварања нових фирми, али када погледате које су то дјелатности које се отварају, у суштини функционише грађевина, мало трговина, али производне дјелатности и индустријска производња су апсолутно у паду“, истиче  економиста и народни посланик Мирјана Орашанин.

У Привредној комори истичу да је главни разлог смањене привредне активности у Српској, глобални тренд, чији је производ смањена потражња. Пад индустријске производње износи око 3,5 одсто, а најизраженији је у рударству и прерађивачкој индустрији.

„Тражња на западноевропском тржишту је доста ограничена, и наш извоз има проблема у задње три – четири године и због тога имамо константно пад индустријске производње. Што се тиче наше економије, она је, можемо слободно рећи, доста еластична и доста се прилагођава новонасталој ситуацији, али оно што је присутно, присутан је тренд пада потражње западне Европе, посебно у оним индустријским областима које су за нас интересантне, као што је дрвна индустрија, као што је кожа, обућа, метал и електроиндустрија“, истиче предсједник Привредне коморе Републике Српске Горан Рачић.

Када су у питању страни инвеститори, низак порез на добит је оно што их привлачи, али је један од разлога зашто пораст инвестиција није значајан, је нестабилна политичка ситуација, јер многи не смију да ризикују да због политике фирма пропадне. 

(БН)