Без новца дијаспоре грађани и економија не би преживјели

Да без новца из иностранства који шаље дијаспора не би могли преживјети ни грађани, ни економија Босне и Херцеговине, сматрају наши саговорници, а да је тако говоре и подаци о све већој количини новца која стиже у БиХ.

Према подацима Централне банке Босне и Херцеговине, укупни текући трансфери у Босни и Херцеговини износили су 1.246 милијарди марака, од чега се 931,39 милиона марака односи на новчане дознаке из иностранства.

Поредећи са истим кварталом лани, ове године у БиХ је стигло више новца кроз дознаке из иностранства и то 72,94 милиона марака више.

Када је ријеч о осталим текућим трансферима, они у првом кварталу ове године износе 315,04 милиона марака, од чега се на социјална давања односи 287,49 милиона марака.

Поредећи са првим кварталом прошле године, кроз остале текуће трансфере стигло је мање новца, па тако и кроз социјална давања.

"Централна банка Босне и Херцеговине не располаже подацима из којих земаља БиХ прима највише новчаних дознака, јер још увијек нема званичне процјене истих по земљама, али се може рећи да углавном долазе из земаља западне Европе, Скандинавије и Сјеверне Америке, гдје је бх. дијаспора најприсутнија", наводе из Централне банке БиХ за "Независне новине".

Да без овог новца многи грађани БиХ не би могли преживјети, као ни економија, сматра Игор Гавран, економиста.

"Највећи генератор ових дознака су власти у БиХ на свим нивоима, јер захваљујући њима грађани се исељавају и онда се дознаке повећавају па имамо ситуацију да практично они који су истјерани из БиХ сада одржавају у животу власт која их је истјерала, јер ако би економија потпуно банкротирала, онда ни власт више не би имала изворе прихода", каже Гавран за "Независне новине" додајући да неће ни раст дознака вјечно трајати, јер ће број чланова породица којима се новац шаље бити мањи, а повратника ће бити врло мало и углавном у пензионерским годинама.

Како истиче, једино дугорочно рјешење за бх. економију је стварање услова за повратак што већег броја грађана из дијаспоре који би уложили свој новац у БиХ и стварали нову вриједност.

Адмир Чавалић, економиста, истиче да дијаспоре кроз новац који шаље задржава социјални мир и одржава животни стандард грађана у БиХ.

"Уопштено, Босна и Херцеговина спада у ред земаља које значајно зависе од дијаспоре. То видимо по нивоу дознака. Оно што је битно нагласити јесте да, поред старе дијаспоре, имамо новоформирану дијаспору и она се формира из године у годину у контексту одласка младе радне снаге на тржиште Запада, прије свега Њемачке", каже Чавалић.

Како каже, управо ти млади који одлазе вани вјероватно сваког мјесеца шаљу новац.

"Ако се посматра висина дохотка, од минималне плате, а посебно минималних пензија, и изузетно великог броја пензионера на минималним пензијама, тешко је објаснити како одржавају текућу егзистенцију, односно како обезбјеђују довољно средстава за прехрану, лијекове, комуналије и све оно што је поскупјело у посљедњим мјесецима.

Реално објашњење је да се то покрива дознакама из иностранства, односно тим системима неформалне солидарности од стране наших представника дијаспоре", објашњава он и додаје да, поред формалних трансфера који су евидентирани кроз рачуне Централне банке БиХ, постоји вјероватно и толики износ неформалних трансфера", закључио је Чавалић.

(Независне) Фото: БН