Има ли лијека за здравство Српске?

Здравство крвари, чули смо прије неколико година од премијера Републике Српске Радована Вишковића. Дијагноза успостављена, али видање рана безуспјешно. И данас стање је тешко, здравство на апаратима.

“Више пута смо апеловали на лоше услове рада, на недостатак основне опреме за рад, од најелементарнијих ствари као што су лијекови, медицинска средства, од рукавица, маски, сличних ствари, па до крупнијих ствари, као што је опрема која се врло често квари”, каже др Маја Стојић Драгојевић, интерниста - кардиолог Опште Болнице Приједор.

Осим недостатка опреме за рад здравствене раднике муче и плате.

“3.200 КМ износи моја плата са свим примањима. Политичари, кад би ми мало погледали њихов картон, видјели би да за непуне двије године они згрну милионе. Одакле, како, не треба много маште да то закључимо”, каже др Горан Бјековић, ортопед у Болници у Зворнику.

“Више пута смо у министраству предлагали словеначки модел платних коефицијанета који се састоји од неких 10 платних коефицијенета. Тако техничар који почиње да ради, почиње из једног палтног коефицијента,који има више искуства сваке двије, три године пребацује се на следећи. То је један сложен начин обрачуна плата, али на тај начин сматрамо да би уредили плате, да више нико не би могао са нама да манипулише, да на једном радном мјесту раде двојица колега који врло лако одлуком директора могу да имају два различита платна коефицијента”, каже Мирко Шербеџија, из Струковног синдиката медицинских сестара и техничара Српске.

И док тежимо неким европским моделима, многи пакују кофере. Да ли ће имати ко да нас лијечи, изгледа да надлежне не интересује.

“Из градова који су на граници са Хрватском, рецимо Приједор, Нови Град, Дубица, здравствени радници одлазе у околне градове у Хрватској, зато што имају два до три пута веће плате и наравно боље услове рада”, каже др Маја Стојић Драгојевић, 

“Када би сваки дан свако од нас ишао кући послије дежуре ми би показали колико нас заиста фали”, истиче Др Горан Бјековић.

Уз то здравствене установе годинама грцају у дуговима, а неријетко су здравствени радници били без здравственог осигурања. Али, у земљи апсурда све је могуће. Зато не чуди што су сви незадовољни, и медицинари и грађани.

Адекватна здравствена заштита је једна од темељних људских права. Помоћ ЕУ у овом сектору огледа се кроз бројне пројекте. Едукација је при томе важан сегмент унапређења примарне здравствене заштите, али и цјелокупног система.

“Примарна здравствена заштита је темељ здравственог система у БиХ. Била су значајна улагања у примарну здравственбу заштиту у БиХ последњих 20 година на начин на који смо направили концепт тимова породичне медицине који пружају услуге примарне здртавствене заштите нашој популацији”, каже Борис Ребац,  менаџер пројекта подршке ЕУ реформи здравственог сектора.

На приједлог Министарства цивилних послова, Савјет министара подржао је прикључење Босне и Херцеговине Програму ЕУ4Хеалтх, чиме ће Босна и Херцеговина постати дио најамбициознијег програма Европске уније у подручју здравства. Тај програм, с буџетом од 5,3 милијарде евра за период 2021. до 2027. године, пружа значајну финансијску подршку за унапређење здравствених система у земљама чланицама ЕУ и придруженим чланицама.

(БН) Фото: БН