У БиХ нема ни крава: Увезли млијека за 231 милион КМ

У посљедње двије године производња свјежег крављег млијека на подручју Тузланског кантона смањена је са 30 на 27 милиона литара, иако је у истом периоду број музних грла значајно повећан. На пад производње утицало је неколико фактора. Кључни је, исхрана животиња. Значајну улогу игра и клима која се све више мијења, те здравље музних грла.

Босна и Херцеговина 27.04.2024 | 16:02

„Нама је кључна храна за стоку и припрема кабасте хране. Ви знате да климатске промјене значајно утичу на квалитет и количину млијека. Ми с друге стране имамо повећан број музних грла, а количину млијека смањену“, истиче Елдин Глибановић, предсједник Удружења мљекара ТК.

Рентабилност производње млијека искључиво зависи од подстицаја, јер произвођач од продаје млијека не може зарадити ни за сточну храну. Још један од проблема је уситњеност фарми, јер велики број произвођача млијека има од двије до пет музних крава.

„У Европи, фарма испод 25 Симентал крава није одржива. Нама је циљ да у овом периоду трансформације и уласка БиХ у ЕУ осигурамо услове да наше фарме окрупњају, да ојачају, да могу истрпити конкурентски притисак након што уђемо у Европску унију“, истиче Пејо Јањић, савјетник министра пољопривреде, водопривреде и шумарства ФБиХ.

За опстанак у овој бранши, неопходно је приближити производњу оној европској, иначе ће све већи број произвођача млијека затварати фарме.

„Ми сада имамо производњу од 3.500 литара млијека по једном грлу годишње, то је мало. У Европи једно грло годишње даје више од 5.000 литара млијека у лактацији“, каже Суад Селимовић из Привредне коморе ТК.

Ипак, пратећи ЕУ стандарде производње лијека и информишући се о начину исхране стоке, неки мљекари су успјели и повећати производњу.

„Ја сам успио са истом храном, са истим бројем грла, са истом механизацијом, повећати производњу млијека. Важно је информисати се о иновативним методама исхране животиња“, каже Елдин Глибановић.

Иако улазак у ЕУ значи нова правила на тржишту, наши произвођачи и данас имају огромну конкуренцију страних мљекара.

„Ми смо прошле године увезли млијека у вриједности од 231 милион марака, наш извоз је 131 милион КМ. Највише смо увезли сира и то око 51 одсто од ових 231 милион. Замислите да смо увезли младог сира у вриједности од 12 милиона марака. Морамо се запитати зашто је то тако“, каже Мидхат Главић, директор Завода за пољопривреду ФБиХ.

Стратегија пољопривреде која је у парламентарној процедури значајно ће утицати на јачање пољопривреде и производње млијека у БиХ. Због тога већина пољопривредника велике наде полаже управо у овај документ.бизнис.ба

(Цапитал/бизнис.ба) Фото: Илустрација