Влади Српске фали 500 милиона КМ, тешко иде продаја обвезница

Простор за задужења Влади Републике Српске на домаћем финансијском тржишту, али и у сусједним земљама све је ужи и све неповољнији, док је излазак на међународне, европске берзе, мало вјероватан.

С обзиром на то да је Влада Републике Српске пласман обвезница на Лондонској берзи урадила у сарадњи са агентом, кога потом није платила и који је тужио, тиме је одсјекла канал који им је био на располагању.

Република Српска је у хроничној беспарици, ма колико Милорад Додик тврдио да је Република Српска финансијски стабилна. Због радикалне реторике и сецесионистичке политике комплетан политички врх Српске је завршио на америчкој „црној листи“, а због њих се цијела Република Српска нашла под својеврсним санкцијама западних земаља.

Како пише Журнал, Влади РС недостаје око 500 милиона конвертибилних марака да би до краја године могла да сервисира домаће обавезе и спољне дугове.

Нема сумње, Влада РС је у огромном проблему, до мјере да јој веома тешко иде и продаја обвезнице на Бањалучкој берзи. Након што су банке затвориле рачуне функционерима са „црне листе“ САД, банке из Републике Српске зазиру и од куповина обвезница које емитује Влада РС. Повукле су ручну.

МФ банка за пробни балон

Прије неколико дана Република Српска се емисијом дугорочних обвезница на Бањалучкој берзи задужила за 10 милиона КМ. Није објављено ко је купио те обвезнице, а економиста Зоран Павловић сматра да иза ове куповине стоји бањалучка МФ банка.

Треба знати да Агенција за банкарство РС не дозвољава ниједној банци да буде експонирана према било којем клијенту, па ни Влади РС, више од десет посто својих пласмана. То је закон.

Бојим се да је тај износ у значајној мјери код доста банака дошао до максимума. МФ банка очигледно није досегла тих десет посто лимита према Влади РС, што значи да имају потенцијала да купују обвезнице.

Да би купили обвезнице, они немају потребу да троше свој потенцијал, када га могу повући од грађана. МФ банка је прије десетак дана почела са рекламом да становништву на орочена средства нуде камату од четири посто, из чега сам дошао до закључка да се припремају за прве обвезнице које РС буде емитовала.

Финансијска институција плати камату од четири посто грађанима, наплати од Владе РС по камати од шест посто и сви задовољни, појаснио је Павловић за Журнал.

Додао је да је понуда од десет милиона марака „била мала“, али да поента и нија у износу, већ у томе да је овај пласман био унапријед договорен те да је то био тест за тржите.

Он сматра да су нереалне спекулације да би јавна предузећа из РС могла кренути у куповину дугорочних ентитетских обвезница, из простог разлога, јер она не располажу новцем, већ су углавном губиташи и дужници, који опстају захваљујући томе што се сама кредитно задужују.

Међутим, сматра реалним да Влада РС покуша, задуживањем по великим каматним стопама, да анимира неке финансијске институције из окружења.

Влада РС се прошле седмице задужила и трезорским записима за 14,7 милиона КМ, а, према незваничним информацијама, њих је купила Поштанска штедионица Србије и то по каматној стопи од шест посто.

„Трезорски записи су краткорачни папири од вриједности. Они су на период од три мјесеца, шест мјесеци до годину дана. Могуће је да је их купила Поштанска штедионица Србије, јер је краткорочно инвестирање, са каматом од шест посто, за сваку финансијску институцију интересантан посао.

Десет милиона нису неке озбиљне паре за финансијске институције које имају средстава, тако да ме не чуди ако је купац Поштанска штедионица Србије. Каматна стопа од шест посто је добра камата за средства која стоје на рачуну“, каже Павловић.