Дипломе са којима се одмах добија посао

Иако је велика навала будућих бруцоша и ове године била на смјеру социологије и политикологије, са овим дипломама на посао се у просјеку чека око три године.

Они су оно што данас популарно зовемо ИТ стручњацима, а у ту категорију спадају и дипломци енергетике, аутоматике, телекомуникација. Већина њих понуду за посао добије већ током четврте године студија и ради за почетну плату од 700 до 1.000 евра. 

Зато не чуди што је у првом уписном року највеће интересовање владало за ЕТФ и ФОН, факултете који школују управо ове кадрове. За разлику од њих, више од 40.000 економиста и 10.000 правника са дипломама факултета или високе школе чека посао на бироу.

На посао не чекају ни они са дипломама фармацеутског факултета. Чак и фармацеути који се пријаве на биро за незапослене, прву понуду за посао добију у року од шест месеци, а почетна плата је између 400 и 700 евра. Занимљиво је да велико интересовање влада и за инжењере машинства. 

- Према подацима којима располажемо из марта ове године, тренутно је у целој Србији незапослено око 900 инжењера машинства. То су махом људи који су остали без посла у пропалим фирмама и који због година старости теже долазе до новог послодавца. Младим дипломцима Машинског факултета у просеку треба око три месеца да нађу посао. Машински инжењери тражени су у комуналним системима широм земље, водоводима, саобраћајним и стамбеним предузећима, а и приватан сектор се бори за опстанак и тражи квалитетан кадар - објашњава проф. др Милорад Милованчевић, декан Машинског факултета у Београду. 

Изгледа да су о перспективности дипломе почели да размишљају и млади у Србији, будући да интересовање за овај факултет никад није било веће. За 540 места на Машинском факултету у Београду у првом уписном року се пријавило чак 940 кандидата.

Велико интересовање влада и за диплому математичког факултета која гарантује посао у року од пола године након завршетка студија. С друге стране, лекари опште праксе и стоматолози опште стоматологије никад теже нису долазили до радног места. Из области медицине за посао једино не морају да брину специјалисти педијатрије, анестезије и пластичне хирургије, који су дефицитарна струка и за којима влада огромна тражња на тржишту.

Иако је велика навала будућих бруцоша и ове године била на смеру социологије и политикологије, са овим дипломама на посао се у просеку чека око три године, а до радног места дипломци на крају најчешће дођу преквалификацијом. Вишак кадрова у многим областима последица је неусклађености тржишта рада са уписним квотама на факултетима. Годинама школујемо више кадрова који чекају на посао, него оних за којима постоји тражња.

Извор: Блиц.рс