Haškom tribunalu ne vjeruje 76 odsto građana

Presudama Haškog tribunala apsolutno ne vjeruje 76 odsto građana Srbije, dok 23 odsto ispitanika smatra da su Ratko Mladić i Radovan Karadžić odgovorni za zločine za koje su optuženi pred Haškim tribunalom, rezultati su istraživanje Beogradskog centra za ljudska prava i Misije OEBS-a u Srbiji.

Republika Srpska 28.02.2012 | 19:30 Presudama Haškog tribunala apsolutno ne vjeruje 76 odsto građana Srbije, dok 23 odsto ispitanika smatra da su Ratko Mladić i Radovan Karadžić odgovorni za zločine za koje su optuženi pred Haškim tribunalom, rezultati su istraživanje Beogradskog centra za ljudska prava i Misije OEBS-a u Srbiji. Istraživanje o stavovima građana Srbije prema suđenjima za ratne zločine, Haškom tribunalu i događajima iz ratne prošlosti provela je agencija Ipsos stratedžik marketing tokom septembra i oktobra prošle godine na 1 407 građana Srbije starijih od 16 godina. "Dvije godine ranije 53 odsto građana smatralo je da se Karadžiću u Hagu sudi za genocid, a danas to smatra svega 24 odsto", rekla je na konferenciji za novinare direktorka istraživanja u ovoj agenciji Svetlana Logar. Ranije je 21 odsto ispitanika smatralo da je Karadžić kriv za zločin u Srebrenici, a danas tako misli svega sedam odsto. Prema njenim riječima, 46 odsto građana vjeruje da je Ratka Mladića trebalo uhapsiti, ali samo 18 odsto kaže da ga je trebalo poslati u Hag. Gotovo 20 odsto njih smatra da Mladić nije uhapšen sve ove godine jer nije postojala politička volja, dok je taj procenat 2009. godine bio svega osam odsto. Na pitanje da li suđenja pred Tribunalom doprinose saznavanju istine o događajima u ratovima u bivšoj SFRJ, 50 odsto građana je odgovorilo da prava istina nikada neće stići do njih. Zamjenik tužioca za ratne zločine Vruno Vekarić smatra da ovi podaci govore da ovaj sud radi "vrlo nepopularan posao", što potvrđuje i podatak da 85 odsto građana ne zna ni za jedno suđenje, a čak 90 odsto njih nije pročitalo neku od tribunalovih presuda. Polovina građana Srbije smatra da su Srbi najveće žrtve, te da je najveći procenat Srba optužen u Tribunalu. Šef odsjeka za pitanja ratnih zločina u Misiji OEBS-a u Srbiji Ivan Jovanović kaže da je to "dokaz da ovakva pitanja izazivaju emocije bazirane na etničkoj pripadnosti". Direktor kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa Haškim tribunalom Dušan Ignjatović kaže da podatak da više od 70 odsto građana Srbije ima negativan stav o Hagu ukazuje da građani u čitavom regionu pozajmljuju stavove od nekog drugog, pa je u Hrvatskoj sud u Hagu antihrvatski, a u Srbiji antisrpski. Na stavove građana prema domaćim suđenjima za ratne zločine najviše su uticali domaći analitičari, intelektualci, književnici, u više od 40 odsto slučajeva, a zatim izvještaji medija 31 odsto, dok svega 20 odsto ispitanika kaže da najviše vjeruje političarima. Blizu polovine građana smatra da je pomirenje važno, ali tek svaki peti misli da je ono važno jer se samo tako mogu uspostaviti iskreni odnosi uzajamnog poštovanja i tolerancije među zemljama bivše Jugoslavije.