KOSMET: DEVET GODINA OD POGROMA SRBA

Vlada Srbije i Srpska pravoslavna crkva obeležiće nizom komemorativnih skupova devetu godišnjicu pogroma, u kome je 2004.

Republika Srpska 17.03.2013 | 13:14 Vlada Srbije i Srpska pravoslavna crkva obeležiće nizom komemorativnih skupova devetu godišnjicu pogroma, u kome je 2004. proterano više od četiri hiljade Srba. Godišnjica proterivanja Srba i i uništavanja velikog broja crkvenih objekata, između ostalog, biće obeležena danas akademijom u Narodnom pozorištu u Beogradu, kojoj će prisustvovati predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić, a zatim i izložbom na Trgu Republike. Premijer Ivica Dačić izjavio je juče povodom godišnjice pogroma da se on ne sme zaboraviti tim pre što se dogodio uz prisustvo međunarondih snaga. "To je događaj koji se mora čuvati u sećanju, pogotovo zato što se zločin nad Srbima i srpskom kulturnom baštinom dogodio u prisustvu međunarodnih snaga. Zbog toga je to pouka da međunarodne snage moraju da garantuju mir i bezbednost za sve žitelje Kosova i Metohije kako se to ne bi ponovilo u budućnosti", rekao je predsedni Vlade Srbije Ivica Dačić novinarima u Nišu. Prema njegovim rečima, potrebne su čvrste međunarodne garancije za bezbednost Srba na Kosovu, kao što su te garancije potrebne i u dijalogu Beograda i Prištine. "Mi ne možemo sada da idemo na dogovor sa Prištinom a da za deset godina neko dođe i kaže da taj dogovor ne važi, zato su nam potrebne međunarodne garancije", objasnio je Dačić. Kancelarija Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju će godišnjicu obeležiti pod sloganom "Zločin bez kazne", a program počinje u liturgijom i pomenom nastradalima u pogromu, koju će u crkvi Svetog Nikole u Prištini služiti vladika raško-prizrenski Teodosije. Liturgiji će prisustvovati i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin, koji je juče ovim povodom izjavio da zločin koji se ne kazni uvek preti da se ponovi a da potreba i želja za pravdom Srbe sigurno neće proći. "Devet godina je prošlo od poslednjeg pogroma i baš niko nije odgovarao, hoćemo da podsetimo na to i hoćemo da tražimo da već jednom čujemo imena, čujemo ko je odgovoran za sve ono što se desilo, da vidimo kako možemo doći do pravde", istakao je Vulin. Program će biti nastavljen akademijom "Zločin bez kazne. Pesmom protiv zveri" i izložbom fotografija u Kosovskoj Mitrovici. Srpska pravoslavna crkva će godišnjicu pogroma u nedelju obeležiti izložbom "Da se ne zaboravi", u okviru koje će u Svetosavskom domu na Vračaru biti izložene kopije fresaka srpske vladarske loze Nemanjića. I devet godina posle martovskog nasilja na Kosovu Srbija nastavlja da upozorava međunarodnu zajednicu na stalno prisutnu ugroženost tamošnjeg srpskog stanovništva i permanentnu kampanju zatrašivanja koju sprovode kosovski Albanci. Premijer Dačić je, tako, u poslednjem obraćanju Savetu bezbednosti, istakao da incidenti na Kosovu, koji su pobrojani i u izveštaju generalnog sekretara UN, jesu deo orkestrirane kampanje usmerene na zastrašivanje kosovskih Srba, sa ciljem da se sprovede totalno etničko čišćenja i zatre srpska kulturna baština. Dačić je tom prilikom podsetio da je više od 200.000 nealbanaca prognano sa teritorije Kosova i Metohije od juna 1999. godine, a da se u prethodnih godinu dana u pokrajinu vratilo samo 45 interno raseljenih Srba. U talasu nasilja na Kosovu i Metohiji od 17. do 19. marta 2004. godine ubijeno je 19 osoba, od kojih osam Srba, dok je 11 Albanaca život izgubilo u obračunu s međunarodnim snagama bezbednosti. Kao nestali još se vode dvoje Srba, iz domova je proterano više od 4.000 Srba, napadnuti su spomenici kulture i svetinje SPC. Na Kosovu i Metohiji je u pogromu uništeno ili do temelja spaljeno 35 hramova SPC, među kojima 18 spomenika kulture, poput hrama Bogorodice Ljeviške u Prizrenu iz 14. veka. Prema podacima Eparhije raško-prizrenske SPC, iz aprila 2004, ukupan broj uništenih crkvenih zgrada je bio blizu 100. Na Kosovu su u tri dana pogroma povređene 954 osobe, među njima 143 srpske nacionalnosti i desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili s lokalnim Albancima štiteći Srbe i njihovu imovinu. Uništena su i 72 vozila UN, "etnički očišćeno" šest gradova i devet sela, porušeno je, zapaljeno ili teško oštećeno 935 srpskih kuća i deset društvenih objekata. U srpskim crkvama na Kosovu i Metohiji tokom martovskog pogroma nestalo je, uništeno ili oštećeno neprocenjivo kulturno nasleđe, hiljade ikona, fresaka, drugih crkvenih relikvija, starih i retkih knjiga, dokumenta. Međunarodni tužioci i sudije na Kosovu procesuirali su sedam slučajeva uništavanja crkava i 67 osoba osudili na zatvorske kazne od 21 meseca do 16 godina. Povod ili izgovor za pogrom bila je kampanja medija na albanskom u kojoj su lokalni Srbi optuženi da su psima naterali preko reke Ibar grupu dečaka Albanaca iz sela Čabar kod Zubin Potoka od kojih se jedan utopio u reci. Istraga UNMIK policije utvrdila je da su optužbe bile lažne, a portparol međunarodne policije Neridž Sing izjavio je tada da su ''preživeli dečaci posle tragedije bili pod jakim pritiskom albanskih novinara i političara da optuže Srbe iz susednog sela". Kosmetski Albanci su najpre započeli proteste u južnom delu Mitrovice, da bi u sumrak krenuli u oružani napad na Srbe u severnom delu grada, što su nastojali da obuzdaju pripadnici Kfora. Predstavnici međunarodne zajednice ocenili su tada da je "etnički motivisano nasilje" nad Srbima na KiM "planirano i dobro orkestrirano", ali se ispostavilo da više od 20.000 pripadnika međunarodnih snaga isprva nisu adekvatno reagovali da bi ga sprečili. Posle pogroma nad Srbima, uhapšeno je 270 Albanaca, 143 osobe su osuđene, većina na novčane kazne, a 67 na zatvorske kazne, ali ne i glavni akteri iz političkih struktura i redova nekadašnje OVK. Teror albanskih ekstremista osudili su potom Savet bezbednosti UN, kao i EU, a Parlamentarna skupština Saveta Evrope je 29. aprila 2004. donela rezoluciju. Ni devet godina posle proterivanja većina žrtava martovskog pogroma nad Srbima nije se vratila u svoje domove, brojni se i dalje nalaze u kolektivnim centrima, kontejnerskim naseljima ili tuđim kućama u statusu interno raseljenih.