Mađarski portal o „rasipanju novca“: Kako su potrošene milijarde iz Budimpešte?

Novi većinski vlasnik Szerémség Ingatlanfejlesztő postala je kompanija Galens Invest d.o.o., koja je ujedno i većinski vlasnik banke Naša Banka u Republici Srpskoj. (Tokom vladavine Viktora Orbana Mađarska je više puta davala kontroverznu podršku Miloradu Dodiku)

Mađarska agencija za razvoj izvoza (skraćeno HEPA, ranije Mađarska nacionalna trgovačka kuća) ne spada među organizacije koje su u javnosti naročito istaknute.

Kompanija koja potpada pod Ministarstvo spoljnih poslova i spoljne trgovine uglavnom je bila pod rukovodstvom Mađara Leventea, bivšeg državnog sekretara, odnosno zamenika ministra spoljnih poslova i spoljne trgovine Petera Sijarta.

Njena misija je bila da pomaže mađarski izvoz i deli razne vrste subvencija, piše Telex.hu.

U teoriji je trebalo da „uskoči“ kada su mađarske kompanije bile pogođene Bregzitom, kao i kada su domaće firme želele da se šire ka regionima koji su važni mađarskoj vladi, poput Zapadnog Balkana, Turske ili Uzbekistana.

U tom okviru su preduzeća mogla da dobiju sredstva, ili makar partnersku kancelariju koja je organizovala nastupe na sajmovima i pripremala ulazak na strana tržišta.

Međutim, i ova državna agencija je imala praksu donošenja odluka i sklapanja ugovora koji su, iako verovatno nisu bili krivična dela, moralič­ki bili upitni i dobro oslikavaju funkcionisanje sistema NER (Nacionalni sistem saradnje – model uoravljanja koji je uveo Viktor Orban).

Telex.hu je naveo nekoliko primera iz rada HEPA-e u poslednjim godinama.

Od Uzbekistana do Kanade

Krenimo od partnerskih kancelarija: da li ste čuli za Adnana Polata?

Sedamdesettrogodišnji turski biznismen rođen u Erzurumu je stalni poslovni partner Ištvana Tiborča, Orbanovog zeta, i prijatelj u fudbalskom krugu Viktora Orbana.

Polat je ozbiljan igrač – nekada je bio na čelu poznatog istanbulskog sportskog kluba Galatasaraj, a u Mađarskoj je pre svega bio uključen u poslove sa solarnom energijom.

Poslovni model dvojca Polat–Tiborča tipično je bio da Polatove kompanije razvijaju solarne projekte, koji bi zatim prelazili u vlasništvo Ištvana Tiborča, a na kraju ih je otkupljivala državna kompanija MVM Zöld Generáció Zrt.

Sve je to ličilo na garantovani profit, državom podstaknut poslovni lanac.

Ali Polat je dobijao i mnogo novca od HEPA.

Državne institucije koje su se bavile podrškom izvozu osmislile su sistem regionalnih partnerskih kancelarija u inostranstvu.

One su navodno birane kroz javne EU tendere, finansirala ih je mađarska država i bavile su se prilično nejasnim poslovima.

Danas postoji pet takvih kancelarija:

Šangaj (Kina)

Toronto (Kanada)

Istanbul (Turska)

Beograd (Zapadni Balkan)

Taškent (Uzbekistan)

Ranije je postojala i kancelarija u Rusiji, ali je nakon invazije na Ukrajinu 2022. HEPA neko vreme bila u zastoju, pa ju je konačno zatvorila 2023.

Turska kancelarija je u sistem ušla još 2016. godine, kada je tadašnja direktorka HEPA-e (tada još Mađarska nacionalna trgovačka kuća) Olah-Dučai Žanet sklopila ugovor sa firmom ALX Magyar–Török Kereskedelmi Központ Kft., koju je vodio biznismen Karakas Suat Gokhan.

Dok su sve ostale kancelarije ukupno koštale oko 70 miliona forinti mesečno, turska je sama imala takvu vrstu naknade. U HEPA niko nije imao objašnjenje za to.

ALX je 2024. imao prihod od 831 miliona forinti, što je približno jednako godišnjim HEPA naknadama. Jedini vlasnik firme je Polat Holding iz Istanbula, a Karakas Suat Gokhan se često pojavljivao kao menadžer u drugim Polatovim firmama.

Tako je ta firma posredovala u tursko–mađarske odnose a 2025. HEPA je zaključila da treba razvijati i odnose sa Uzbekistanom.

Ponovo je raspisan tender, ali sada za niži iznos (19,6 miliona forinti). Ugovor je potpisao zamenik direktora HEPA Gabor Peter Artner sa pobedničkom firmom Global-Pro Consulting Kft.

I opet se pojavljuje isti čovek – Karakas Suat Gokhan, Polatov saradnik. Ispostavilo se da i za izgradnju odnosa sa Uzbekistanom „najbolje znaju“ turski biznismeni.

HEPA je na upit novinara odgovorila da su ugovori dodeljeni kroz otvorene EU tendere i da su izabrani najpovoljniji ponuđači.

„Glavna savetnica za Zapadni Balkan“

Olah-Dučai Žanet je od 2015. do 2018. bila direktorka Mađarske nacionalna trgovačke kuće.

Kasnije, direktor HEPA-e Balaž Heidrih 2019. je zaključio konsultantski ugovor sa Olah Žanet, koja je u tom trenutku bila vlasnica firme Földszint1 Kft. iz Etjeka.

Olah Žanet je bila jedini vlasnik te firme, a za 6 miliona forinti postala je glavna savetnica za širenje na Zapadni Balkan. Kasnije je preko druge firme ostvarila značajnu zaradu na odgovarajućem tenderu.

Olah Žanet je bila direktorka pravnog prethodnika HEPA-e, Mađarske nacionalne trgovačke kuće (MNKH Zrt.), zatim je tokom faze raspisivanja jednog zapadnobalkanskog tendera preko svoje firme Földszint1 Kft. imala ugovor sa HEPA.

Nakon isteka tog ugovora postala je direktorka kompanije Szerémség Ingatlanfejlesztő Kft., koja je 2019. godine u okviru zapadnobalkanske podrške dobila 3,86 milijardi forinti bespovratnih sredstava za projekat izgradnje „vina, wellness i konferencijskog hotela“ u Karlovcima, u okviru prioritetne turističke razvojne zone.

Adresa firme bila je ista kao adresa Földszint1 Kft. u Etjeku (Kökényes ulica 17/a).

Dodeljena podrška od skoro četiri milijarde forinti bila je ogromna u tom programu – sve ostale firme zajedno dobile su samo oko polovine tog iznosa.

Kasnije je portal Atlatszo više puta pisao o projektu hotela Szerémség Ingatlanfejlesztő (Sremska kompanija za razvoj nekretnina d.o.o.” u Karlovcima.

Izgradnja u početku nije ni započinjala, a na kraju je samo oko 10 odsto vlasništva ostalo u mađarskim rukama, iako je mađarska država preko HEPA-e uložila oko 10 miliona evra u projekat.

Novi većinski vlasnik Szerémség Ingatlanfejlesztő postala je kompanija Galens Invest d.o.o., koja je ujedno i većinski vlasnik banke Naša Banka u Republici Srpskoj.

(Tokom vladavine Viktora Orbana Mađarska je više puta davala kontroverznu podršku Miloradu Dodiku)

HEPA je upitana i o poslovima Olah Žanet, ali na ta pitanja nije dala suštinski odgovor.

Manje i veće subvencije

HEPA je učestvovala i u EU programu pomoći firmama pogođenim Bregzitom. Među 80 dobitnika bili su i biznisi povezani sa velikim mađarskim akterima poput Adama Matolčija, Ištvan Saras i Lerinc Mesaroš.

Državna revizorska institucija (ÁSZ) je kasnije utvrdila brojne nepravilnosti i zaključila da je više od 1,2 milijarde forinti isplaćeno nezakonito.

Revizija je pokazala da je bilo ozbiljnih propusta i preporučila dodatne istrage svih projekata.

Zaobilaženje pravila

Analiza HEPA ugovora pokazuje da je agencija često sklapala ugovore sa istim krugom advokata, ali kroz više manjih ugovora.

Nakon 2022. uvedeno je pravilo da veliki advokatski ugovori moraju da budu odobreni od strane vlade ako prelaze 20 miliona forinti godišnje.

Umesto toga, HEPA je, po svemu sudeći, razbila velike ugovore na više manjih, ispod tog praga, kako bi izbegla obavezno odobrenje.

Ako je to tačno, sistem je praktično „zaobišao sam sebe“, omogućivši nastavak istih isplata bez dodatne kontrole.

(Danas.rs)