Ko je čovjek koga Iranci žele da vide na čelu države?

Ko je čovek koga Iranci žele da vide na čelu države? Sam sa ženom ide bez obezbeđenja, OBOŽAVAJU GA!

Iranski opozicioni lider i sina poslednjeg iranskog šaha Reza Pahlavi (65), čije ime i povratak skandiraju učesnici antivladinih protesta u Iranu trebalo je da nasledi iranski Paunov tron, ali je 1979. godine proteran iz zemlje.

Pahlavi, koji je pozvao narod Irana na proteste obučavao se za pilota borbenog aviona u Teksasu (SAD) kada je revolucija 1979. godine zbacila monarhiju njegovog oca Mohamead Reze šah Pahlavija - kojeg su nekada podržavali zapadni saveznici, a koji je na kraju umro od raka u Egiptu, prenosi BBC.

Iznenadni gubitak moći ostavio je mladog prestolonaslednika i njegovu porodicu bez državljanstva, zavisne o sve manjem krugu rojalista i dobronamernika u egzilu.

U narednom periodu zadesile su ga još dve tragedije - njegova mlađa sestra i brat su oduzeli sebi život, ostavljajući ga simboličnom glavom dinastije za koju su mnogi mislili da je pripada istoriji.

Pahlavi živi u Vašingtonu, a njegove pristalice ga opisuju kao neupadljivog i pristupačnog - čestog posetioca lokalnih kafića, često u pratnji supruge Jasmine, bez vidljivog obezbeđenja.

Nakon izraelskih vazdušnih napada prošle godine, u kojima je ubijeno nekoliko visokih iranskih generala, Pahlavi je na konferenciji za novinare u Parizu izjavio da je spreman da pomogne u vođenju prelazne vlade ako se Islamska Republika raspadne i predstavio 100-dnevni plan za privremenu administraciju.

Pahlavi je studirao političke nauke, a oženio se sa Jasmin - advokaticom iransko-američkog porekla sa kojom je dobio tri ćerke.

Tokom godina, njegova popularnost u Iranu je varirala - godine 1980. održao je simboličnu ceremoniju krunisanja u Kairu, proglasivši se šahom, a više puta je pokušao da izgradi opozicione koalicije, uključujući Nacionalni savet Irana za slobodne izbore, pokrenuto 2013. godine.

Za razliku od nekih prognanih opozicionih grupa, navodi se, Pahlavi je dosledno odbacivao nasilje i distancirao se od naoružanih frakcija poput Modžahedin-e halk (MEK) i više puta je pozivao na mirnu tranziciju i nacionalni referendum o budućem političkom sistemu Irana.

(Tanjug)