Uprava RiTE Ugljevik potpisala novi ugovor sa Kinezima o gradnji fabrike gipsa

Uprava Rudnika i termoelektrane Ugljevik planira da kineskoj firmi BNBM Eastern Europe proda 172.629 kvadratnih metara zemljišta za gradnju fabrike gipsanih ploča po cijeni od tri evra po kvadratu, odnosno za oko 518.000 evra. Taj novac planira uložiti u tu firmu, gdje bi imala 10 odsto udjela, saaznaje Kapital. 

Fabrika koja će proizvoditi gips od sirovina koje su gotovo besplatne je nešto što je potrebno i korisno, smatraju ekonomski stručnjaci, a i Republika Srpska ima priliku za novu investiciju.

„Izgradnja takvog pogona je super dobra priča i treba je napraviti, zato što je to sirovina koje je nusproizvod, s kojom ne bi znali šta da radimo, morali bi da je zbrinjavamo, a ovako je gips, koji se dobija procesom odsumporavanja gasova iz termoelektrane, nusproizvod koji je besplatan, naravno košta oprema za odsumporavanje, ali je jako dobro da su Kinezi to prepoznali, da prave rigips ploče, jer jednostavno te proizvodnje nema kod nas, jer gips kao sirovina, ako vam je besplatna, kao što će biti besplatna pored termoelektrane, je pravo mesto za izgradnju takve fabrike“, smatra ekonomista Zoran Pavlović.

Kao i u svemu u čemu Vlada ima svoje prste, uvijek postoji ono ali...

Još 2022. godine Rudnik i termoelektrana Ugljevik i kineska firma Public limited potpisali su ugovor i tada je obećano da će fabrika biti izgrađena u roku od dvije godine. Prošlo je tri, a tek treba da se izvrši otkup zemljišta.

„Tada je čak rečeno da bi sve trebalo da bude gotovo u roku od dvije godine, dakle mnogo prije ovog trenutka o kojem mi sada govorimo, tako da se postavlja logično pitanje zašto ništa do sada nije urađeno i zašto investitor nije ograničen bar nekim početnim rokovima, da se počne sa investicijom, jer ako se sada tek radi na prodaji zemljišta, pitanje kada će sama izgradnja uopšte biti ostvarena i kada će se početi sa proizvodnjom.

Takođe dodatno pitanje se ovde postavlja da li će, nakon svih ovih havarija koje su zadesile RiTE Ugljevik, da li će uopšte RiTE biti u stanju da isporuči količine i gipsa, ali i uglja, koje se početnim ugovorom i obavezalo, takođe početnim ugovorom su se obavezali da će morati imati na stanju i određene zalihe, a vidimo da to i trenutno, bez same fabrike gipsanih ploča, da je problem održati tolike količine“, kaže Damjan Ožegović iz nevladine organizacije Transparency international BiH.

Nakon potpisanog ugovora o saradnji, osnovano je zajedničko preduzeće u Ugljeviku - BNBM Eastrn Europe i naredne godine novim ugovorom definisan je način isporuke sirovine i to za narednih 18 godina, što bi mogao da bude problem, jer ukliko Rudnik i termoelektrana Ugljevik ne bude u stanju da ispoštuje količine, plaćaće penale.

Novinari koji prate rad javnih preduzeća ističu da sistem za odsumporavanje, odnosno proizvodnju gipsa, stvara velike troškove.

„Rudnik i termoelektrana Ugljevik obavezao je sebe da će 18 godina u kontinuitetu isporučivati sirovine za rad fabrike gipsa, odnosno ugalj. Čak je dao prioritet kineskom investitoru, obavezujući se da će čak, ako ne bude uglja u rudniku, nabaviti ga od trećih lica, tako je kineskom investitoru dao jednu komotnu poziciju i bezbjednost za godine koje dolaze u radu fabrike.

Ono što bi možda moglo biti potencijalni problem je gips, koji će dolaziti sa sistema za odsumporavanje, koji je stavljen na termoelektranu, a koji je plaćen oko 160 miliona maraka. Sistem za odumporavanje, kad radi, veoma je skup, proizvodi ogromne troškove, koliko mi se čini, jedno dva miliona maraka godišnje i on je ugašen, tako da će biti veoma zanimljivo u budućnosti vidjeti da li će RiTE Ugljevik moći ispoštovati te sirovine“, kaže novinar portala Kapital Dejan Tovilović.

Planirano je da kineski investitor tonu uglja plaća 45 evra, dok će za tonu gipsa izdvajati jedan evro.

(BN)