Koja su pravila i procedure za ulazak u zemlje EU?

Od 12. oktobra 2025. počinje da važi novi sistem evidentiranja ulazaka i izlazaka (EES) iz Evropske unije, što znači da će oni koji nisu državljani neke od zemalja EU, gde spada i Srbija, morati da ispoštuju određena pravila i procedure pre nego što odu na kratak put u neku od zemalja članica Unije.

Evropske zemlje koje koriste EES uvodiće sistem postepeno na svojim spoljnim granicama. To znači da će se prikupljanje podataka postepeno uvoditi na graničnim prelazima, uz punu primenu do 10. aprila 2026, navodi se na sajtu europa.rs.

Sistem ulaska i izlaska (EES) je automatizovani IT sistem za registraciju državljana zemalja koje nisu članice EU koji putuju u neku zemlju na kraći period, svaki put kada pređu spoljne granice bilo koje od sledećih evropskih zemalja koje koriste EES sistem – Austrija, Belgija, Bugarska, Hrvatska, Češka, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Island, Italija, Letonija, Lihtenštajn, Litvanija, Luksemburg, Malta, Holandija, Norveška, Poljska, Portugalija, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Španija, Švedska, Švajcarska.

Za potrebe EES, „državljanin koji nije iz EU“ podrazumeva – putnika koji nema državljanstvo nijedne zemlje Evropske unije ili državljanstvo Islanda, Lihtenštajna, Norveške ili Švajcarske.

„Kratak boravak“ znači do 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana. Ovaj period se računa kao jedinstven period za sve evropske zemlje koje koriste EES.

Ulasci i izlasci, kao i odbijanja ulaska, biće elektronski zabeleženi u sistemu EES-u.

Koje su prednosti?

Kako se navodi, EES će postepeno zameniti pečate u pasošu digitalnim sistemom koji beleži kada putnici ulaze i izlaze, ubrzavajući provere na granici i pomažući osoblju da radi efikasnije.

Prednost ovog sistema je, prema navodima portala Evropa u Srbiji, lakše i brže putovanje preko granica jer bi uz EES, putnici trebalo da provode manje vremena na granici zahvaljujući bržim proverama, opcijama samousluge i mogućnosti da svoje podatke dostave unapred.

Jedna od prednosti  je i sprečavanje neregularnih migracija. EES će pomagati u praćenju ulazaka i izlazaka iz šengenskog prostora, koristeći otiske prstiju i snimke lica kako bi se sprečilo prekoračenje dozvoljenog boravka, korišćenje lažnih identiteta ili zloupotreba bezviznog režima.

EES će graničnim službenicima i organima za sprovođenje zakona obezbediti pristup važnim informacijama o putnicima, pomažući im da prepoznaju bezbednosne rizike i podrže borbu protiv teških krivičnih dela i terorizma.

Šta sve treba da bi se prešla granica?

Ako prvi put dolazite na granični prelaz od početka primene EES-a

Moraćete da dostavite svoje lične podatke. Službenici pasoške kontrole skeniraće vaše otiske prstiju ili napraviti fotografiju vašeg lica. Ove informacije biće zabeležene u digitalnom dosijeu.

Ovaj proces može biti brži ako neke podatke unapred registrujete. To možete učiniti korišćenjem:

– posebne opreme („samouslužni sistem”), ako je dostupna na vašem graničnom prelazu; i/ili
mobilne aplikacije – ako je obezbedi zemlja dolaska ili odlaska.

U svakom od navedenih slučajeva, sastaćete se sa službenikom pasoške kontrole.

Ako ste prešli granice evropskih zemalja koje koriste EES više od jednog puta od početka njegove primene

Vaši otisci prstiju ili fotografija lica već će biti zabeleženi u EES-u.

Službenici pasoške kontrole će samo verifikovati vaše otiske i fotografiju, što će trajati manje vremena. U retkim slučajevima, može biti potrebno da se vaši podaci ponovo prikupe i zabeleže.

Ako imate biometrijski pasoš, moći ćete brže da uđete koristeći samouslužni sistem (ako je dostupan na tom graničnom prelazu).
Imajte u vidu da svi ostali uslovi za ulazak ili izlazak ostaju na snazi i da službenici pasoške kontrole u svakom trenutku mogu preduzeti neophodne mere, kao što je ponovno prikupljanje snimka vašeg lica itd.

Na koga se ne odnosi?

– Državljani evropskih zemalja koji koriste EES, kao i Kipra i Irske.

– Državljani koji nisu državljani EU koji imaju boravišnu dozvolu i koji su u neposrednoj vezi sa državljaninom EU.

– Državljani koji nisu iz EU koji imaju boravišnu kartu ili boravišnu dozvolu i koji su u neposrednom srodstvu sa državljanima koji nisu državljani EU koji mogu putovati širom Evrope kao građani EU.

– Državljani koji nisu iz EU koji putuju u Evropu kao deo transfera unutar preduzeća ili u svrhu istraživanja, studija, obuke, dobrovoljnih usluga, programa razmene učenika ili obrazovnih projekata.

– Nosioci boravišnih dozvola i viza za dugoročni boravak.

– Državljani Andore, Monaka i San Marina i vlasnici pasoša koji je izdala država Vatikan ili Sveta stolica.

– Ljudi koji su izuzeti od graničnih provera ili kojima su dodeljene određene privilegije u pogledu graničnih provera (kao što su šefovi država, prekogranični radnici, itd.)

– Ljudi koji nemaju obavezu da prelaze spoljne granice samo na graničnim prelazima i u određenom radnom vremenu.

– Ljudi koji imaju važeću dozvolu za lokalni pogranični saobraćaj.

– Članovi posade putničkih i teretnih vozova na međunarodnim povezujućim putovanjima.

– Ljudi koji poseduju važeći dokument za olakšani železnički tranzit ili važeći dokument za olakšani tranzit, pod uslovom da putuju vozom i ne iskrcaju se nigde na teritoriji države članice EU.

Više informacija o ovom sistemu možete pronaći na portalu europa.rs ili na sajtu europa.eu

EES je deo paketa EU o pametnim granicama, koji uključuje i sistem za informacije i odobravanje putovanja (ETIAS). Očekuje se da taj sistem postane operativan u poslednjem kvartalu 2026. godine, a naknada za odobrenje putovanja državljana trećih zemalja u EU je nedavno povećana sa sedam na 20 evra.

(Danas) Foto: AP/Printscreen/europa.rs