Zbog visokih nameta privredni subjekti teško opstaju

Broj blokiranih računa poslovnih subjekata u BiH iz godine u godinu raste. Na spisku su i privatna preduzeća i javne ustanove i institucije. Sve govori u prilog da je finansijska slika sve lošija.

Opštine, privredna preduzeća, sportske i zdravstvene organizacije, zadruge, agencije, udruženja - dug je spisak onih kojima je blokiran račun i koji su se našli u izvještaju Centralne banke objavljenom 1. avgusta. Ukupno 107.443 računa poslovnih subjekata, što je za 110 više nego krajem prethodnog mjeseca.

“Ja ću dati jedan slikovit odgovor. Imate drvo, suve grane otpadaju, zelene se razvijaju, rastu i prave novu krošnju. Svi računi i preduzetnici koji su se doveli u takav status, nije to stvar momenta, da se to desilo danas, pa se sutra došlo u stečaj, likvidaciju, da ne možete da ispoštujete svoje obaveze. Proces gubljenja solventnosti je vremenski proces”, kaže ekonomista Đorđe Lazić.

I dok Lazić teret krivice prebacuje na preduzeća, postavlja se i slikovito pitanje – da li je drvo koje je pomenuo trebalo neko više da zaliva i njeguje. Mnogo je opterećujućih faktora za poslovanje, ali iz izvještaja Centralne banke, koji je nepotpun, kaže ekonomista Igor Gavran, teško je izvući zaključke, ali je podatak o broju blokiranih računa svakako nepovoljan.

“Riječ je o veoma velikom broju. Međutim, mi već dugo godina imamo broj koji se postepeno povećavao i na ovaj način će se vjerovatno nastaviti pomjerati. Ono što je jasno da sistem nije funkcionalan, jer mi jednostavno ne bismo trebali imati toliki broj računa konstantno blokiranih”, kaže Gavran.

Za ekonomistu Mirjanu Orašanin nema dileme. Privredni ambijent je takav da opstati nije lako ni najmanjima, a ni većim preduzećima. S obzirom na visinu doprinosa, visoku poresku stopu, zaista je  teško da privredni subjekti izmiruju sve obaveze, kaže Orašanin. Tu na scenu stupa Poreska uprava sa blokadom računa.

“To se odnosi na sve one privredne subjekte koji nisu miljenici vlasti, koji nisu zaštićeni kao bijeli medvjedi, kao što smo imali priliku da vidimo u praksi koliko preduzeća godinama nije platilo poreze i doprinose, a da pri tom nije blokirano i nije sproveden način naplate putem prinude”, kaže Orašanin.

Otežavajući faktor je i pravna nesigurnost.

“Kad tužite nekog kupca za nenaplaćenu robu i uslugu, to je proces koji traje minimum dvije - tri godine. Nema pravnog mehanizma da možete naplatiti od kupca, ako on ne želi svojom voljom da vam plati. To je jedan veliki problem u privredi što su takođe strani investitori koji su dolazili u Republiku Srpsku naveli kao veliki problem”, kaže Orašanin.

Osim toga, kaže Orašanin, mi smo skromno tržište, obim poslovanja je manji. Malo je privrednih subjekata koji mogu izaći na strano tržište i tako imati i prilive iz inostranstva.     

(BN) Foto: NN