Na Olimpu se opet slavi Zevs!

Planina Olimp, kolevka grčke mitologije, ponovo je zablistala u svetlu baklji, muzike i kostima – Festival „Promiteja 2025“ proslavio je tri decenije postojanja uz hiljade vernika i znatiželjnika koji slede drevne bogove.

Dodekateisti – sledbenici dvanaest bogova Olimpa – tokom festivala slavili su drevnu filozofiju, umetnost i rituale u čast moćnih božanstava: od Zevsa, preko Atine, do Dionisa. U podnožju Olimpa, u Litohoru, održane su diskusije, sportske igre, umetničke radionice i – možda najspektakularnije – večernje bahanke sa muzikom i obredima.

-Promiteja nije povratak prošlosti, već dijalog sa njom - poručuju organizatori, pozivajući na ponovno povezivanje sa korenima koje savremeni svet, kako tvrde, predugo ignoriše.

Ali možda još snažniji simbol preporoda helenskih verovanja dogodio se u martu 2025. godine – otvoren je prvi aktivni grčki hram posle čak 1.700 godina! Na Peloponezu, u srcu Arkadije, u selu Kalijani, izgrađen je hram posvećen Zevsu, Dionisu i Panu. Idejni tvorac je dr Manolis Heliotis, a arhitekta Evangelos Beksis kaže da je sve rađeno „po pravilima zlatnog preseka, sa mermerom iz raznih krajeva Grčke i po uzoru na antičke hramove“.

@kostas_kuklos

Δωδεκαθεϊστές του Ολύμπου. προμήθεια 2025

♬ πρωτότυπος ήχος - kiklos

U hramu se nalazi impozantna statua Pana – boga prirode i plodnosti, simbola divlje slobode – kao svedok duhovne obnove jedne vere za koju mnogi smatraju da je vekovima bila potisnuta.

Međutim, uprkos građevinskim dozvolama i arhitektonskoj preciznosti, vlasti su brzo reagovale: Ministarstvo prosvete izdalo je nalog za zabranu rada, a posebna inspekcija zapečatila je ulaz u hram. Beksis poručuje da „desetine hiljada ljudi nemaju pravo da se mole svojim bogovima“ i da se „ispravlja nepravda vekova“.

Iako je hram zabranjen, on postoji. I nije usamljen – širom Grčke niču slične inicijative. Pokret oživljavanja helenskih verovanja više nije ni mali, ni marginalan – to je sve glasniji odgovor na duhovnu prazninu modernog sveta.

Dok se u Litohoru igra u čast Dionisa, a u Kalijaniju moli Zevsu, Grčka, izgleda, vodi bitku između prošlosti i sadašnjosti – a možda, zapravo, pokušava da ih pomiri.

(Srbija Danas) Foto: ilustarcija