Skoro 50.000 ljudi ostalo bez posla u prva 4 mjeseca

Nezaposlenost u BiH raste iz godine u godinu, a nadležni po svemu sudeći ne rade ništa po tom pitanju. Privlačenje investitora, otvaranje  fabrika i olakšice poslodavcima u ovoj zemlji odavno ne postoje pa je rezultat toga odlazak radne snage i čak 43 hiljade otkaza u samo prva četri mjeseca ove godine. 

U odnosu na prošlu godinu, u prvom kvartalu ove godine preko 43  hiljade stanovnika u BiH ostalo je bez posla. Razlozi za to su, tvrde ekonomisti odlazak radno sposobnog stanovništva u zemlje zapadne Evrope, te značajno povećanje minimalne cijene rada prvo u Federaciji BiH, a zatim i u Republici Srpskoj. 

„Prve procjene su govorile da je po osnovu takve odluke koje nije pratila stvarne mogućnosti i izdatke poslodavaca, negdke oko 7 ili 8 hiljada radnika ostalo bez posla. Prošle godine smo imali sličnu odluku u Republici Srpskoj koja nije pratila stepen ekonomske aktivnosti i  mogućnosti poslodavaca, i po tom onovu je ostalo 1000 radnika bez posla“, kaže ekonomista Milenko Stanić.

Ovaj podatak za populaciju BiH koja nestaje, je alarmanat upozorava ekonimista Svetlana Cenić i dodaje da je BiH duboko zadužena zemlja te se postavlja pitanje, ako nema radnika, nema prihoda, nema trošenja, nema PDV-a, ko će vratiti dugove?

„A, nikoga to ne brine. Pad industrijske proizvodnje, vidite u Republici Srpskoj, pa je valjda tu spoljni neprijatelj kriv. Drvna indutrija u krahu, a šume Republike Srpske u minusu, to je užas. Tih 43 hiljade više nezaposlenih i uz pad proizvodnje i izvoza, znači da te dugove zaista neće imati ko da otplaćuje i onda će se još teže  nešto moći sanirati . Možda ćemo uvoziti radnu snagu da neko drugi vraća naše dugove“. 

Iako je u BiH sve više nezaposlenih domaćoj privredi već odavno nedostaje nedostaje kvalifikovane radne snage. 

„Mladi ljudi koji završavaju zanate, srednju školu ili visoku vidjeli su  kako ovaj sistem funkcioniše i da je daleko lakše ubaciti se u neku javnu instituciju. To sve demorališe i ne stimuliše te ljude da rade u realnom sektoru, a bez relanog sektora nam nema opastanka, jer on stvara višak vrijednosti. Ako nagomilamo ogroman broj ljudi u stvarima koji nisu vezani za privredu, a sada je takvo stanje stvari, zaista nisam optimista“, istakao je  predsjednik Privredne komore Sarajevsko romanijske regije Ljubiša Tanić.

 Ekonomista Predrag Mlinarević naglašava da se u BiH bilježi  konstatni pad zaposlenosti i da je potrebno provjeriti u kom sektoru  se to dešava. 

„I da vidimo ako je to uzrokovani određenim oporezivanjem rada iznad onoga što je prihvaltljivo poslodavcima da se razmišlja o rasterećenju rada kroz određeno smanjenje doprinosa, ili neke druge načine kako bi se povećavale plate radnika, uz propraćenu mogućnost da to bude na održiv način urađeno. To je moguće samo ako se država odrekne jednog dijela svojih poreskih prihoda, a na korist poslodavaca“. 

Ekonomisti upozoravaju da je potrebno provjeriti i evidencije Zavoda za zapošljavanje, gdje su ljudi godinama na spisku, a rade na crno ili su zaposleni u inostranstvu.

Još jedan skriveni pokazatelj velikog pada zaposlenosti u BiH mogao bi biti i taj da su posldavci usljed povećane minimalne cijene rada pa samim tim i većih nameta prema državi, odjavili radnike ali ih zadržali na poslovima, što  nanosi veliku štetu državi ali prije svega tim radnicima. 

(BN) Foto: BN