Danska poslala privatne poruke Trampu o Grenlandu

Danska je proteklih dana poslala privatne poruke timu novoizabranog američkog predsednikaa Donalda Trampa u kojima je izrazila spremnost da razgovara o jačanju bezbednosti na Grenlandu, ili povećanju vojnog prisustva SAD na tom ostrvu, navela su dva dobro obaveštena izvora za portal Aksios.

Kakosu naveli izvori Aksiosa, danska vlada želi da putem poruka upućenih Trampu preko njegovih savetnika ubedi novog predsednika da se njegova zabrinutost za bezbednost može rešiti bez pretenzija SAD na Grenland.

Izvori Aksiosa su naveli da danska vlada želi da izbegne javni sukob sa novom američkom administracijom, pa je od članova Trampovog tima zatražila razjašnjenje u vezi toga šta je novi predsednik hteo da kaže svojim izjavama o Grenlandu.

U porukama prenetim Trampovom timu, danska vlada je jasno stavila do znanja da Grenland nije na prodaju, ali je izrazila spremnost da razmotri bilo kakav drugi zahtev SAD u vezi ovog ostrva, naveli su izvori.

Danska premijerka Mete Frederiksen i njen kolega sa Grenlanda Mute Egede juče su u Kopenhagenu razgovarali o novonastaloj situaciji.

Fredriksen je posle sastanka kazala da je tražila sastanak sa Trampom, a to je rekao i Egede.

“Mi ne želimo da pripadamo ni Danskoj ni Americi. Mi želimo da budemo Grenlanđani”, kazao je Egede, zagovornik nezavisnosti ostrva.

Kako navodi Aksios, Trampovo odbijanje da isključi mogućnost da kontrola nad Grenlandom bude ostvarena vojnom silom, predstavlja u suštini pretnju invazijom na dugogodišnjeg saveznika u NATO, Dansku.

Grenland, koji ima 56.000 stanovnika, ima veliku autonomiju, ali je Danska nadležna za odbrambenu politiku tog ostrva.

Tramp je u više navrata izjavio da je kontrola nad Grenlandom, najvećim ostrvom na svetu, neophodna za američku nacionalnu bezbednost u odnosu prema Rusiji i Kini, a njegov sin Donald Mlađi je protekle sedmice posetio to ostrvo.

Pitanje klimatskih promena otvara takmičenje supersila za kontrolu na Arktiku, kao i korišćenje mineralnih bogastava Grenlanda.

SAD već imaju vojnu bazu na tom ostrvu na osnovu sporazuma sa Danskom iz 1951. o odbrani Grenlanda, u okviru kojeg bi se moglo razgovarati o jačanju prisustva američkih snaga.

(Tanjug)