Trampova odluka dovodi do većih cijena na Temuu

Pobjeda Donalda Trampa na američkim izborima mogla bi predstavljati probleme za kineske brendove tzv. brze mode, posebno za jeftine brendove generacije Z kao što su Šein i Temu.

Tramp je u ponedeljak na postu na "Truth Social-u" najavio dodatnih 10 posto carine na kineske proizvode, povrh svih carina koje već planira da uvede, a naveo je da su ove tarife kazna za Kinu koja šalje „ogromne količine droge, posebno fentanila“, u SAD.

U prvom mandatu od 2016. do 2020. godine, Tramp je nametnuo protekcionističku politiku, uključujući carine od 25 posto na kinesku robu vrednu 50 milijardi dolara, što je dovelo do trgovinskog rata sa Kinom.

Tokom kampanje ove godine, Tramp je rekao da će uvesti carine od 60 posto ili više na kineske proizvode.

Kao odgovor na Trampove izjave od ponedeljka, portparol kineske ambasade Liu Penju rekao je da „nikad neće biti pobjednika u trgovinskom ili tarifnom ratu“.

Izveštaj koji je objavila Nacionalna maloprodajna federacija 4. novembra izračunao je da bi američki potrošači mogli da izgube između 46 i 78 milijardi dolara godišnje u potrošačkoj moći.

Ako Tramp uvede univerzalnu carinu od 10 posto na sav uvoz i dodatnih 60 do 100 posto carine na robu iz Kine, cene odeće bi se povećale između 12,5 i 20,6 posto, piše NRF u izveštaju. Potrošači bi smanjili potrošnju na odeću do 33 posto, predviđa izveštaj NRF-a.

Džefri Tauson, osnivač maloprodajne konsultantske firme "TechMoat Consulting" sa sedištem u SAD-u i Kini, rekao je da su Shein i Temu popularni u SAD-u upravo zbog svojih jeftinih proizvoda. Rekao je da će se potrošači verovatno suočiti sa povećanjem cena, osim ako se „lanci snabdevanja ne preusmere“, što je veoma verovatno.

Džejkob Kuk, izvršni direktor konsultantske firme za e-trgovinu WPIC Marketing + Technologies, ponudio je alternativni pogled.

On je rekao da, čak iako se uvedu carine na Temuov uvoz, brend će „i dalje biti konkurentan cenama zbog nižih trgovinskih marži i pristupa jeftinim kineskim izvorima“.

Shein je poznat po masovnoj proizvodnji odeće. Međutim, reputaciju su narušile izrabljivačke radne prakse i istrage koje su pokazale da njeni proizvodi sadrže otrovne supstance.

Odredba o trgovini, nazvana „de minimis“, omogućava uvoznicima da izbegnu plaćanje uvoznih naknada na pošiljke manje od 800 dolara ako idu direktno potrošačima.

(Agencije) Foto: BN