Objavljene ključne odluke o Ukrajini nakon NATO samita

Trodnevni samit NATO-a u Vašingtonu bio je u potpunosti fokusiran na Ukrajinu. Zapadni saveznici su se obavezali da će povećati vojnu pomoć Ukrajini i utrti put zemlji za ulazak u NATO u budućnosti.

Ovo je pregled svega što je NATO poslednjih dana obećao Ukrajini.

Članstvo u NATO

NATO članice pristale su da objave da je Ukrajina na „nepovratnom putu“ ka članstvu. Iako je od početka rata ulazak Ukrajine u NATO bio prilično rezervisan, najčešće u kontekstu izbegavanja dalje eskalacije i odlaganja pitanja članstva u daljoj budućnosti, čini se da su zemlje NATO-a odlučile da se jasnije i smelije definišu po tom pitanju.

U završnoj deklaraciji sa samita NATO-a, zemlje su se složile i podržale Ukrajinu na „njenom nepovratnom putu ka punoj evroatlantskoj integraciji, uključujući članstvo u NATO-u“.

U deklaraciji su se ponovila i prethodna obećanja da će Ukrajina dobiti zvaničan poziv za pridruživanje „kada se saveznici slože i ispune uslove“.

- Mislim da je veoma važno da se odavde pošalje poruka Kremlju da je put Ukrajine ka članstvu u NATO-u sada nepovratan - rekao je finski predsednik Aleksandar Stub, a sa njim se složio i poljski predsednik Andžej Duda. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da je članstvo Ukrajine u NATO-u pitanje vremena.

Avioni F-16

Članice NATO-a su takođe najavile da će povećati isporuke borbenih aviona F-16 Ukrajini.

Prva pošiljka aviona F-16 već je na putu za Ukrajinu iz Danske i Holandije, a letelica će poleteti na ukrajinsko nebo ovog leta, potvrdio je američki državni sekretar Entoni Blinken.

Danska se obavezala da će donirati ukupno 19 aviona, a Holandija 24. Norveška je takođe najavila da će Ukrajini pokloniti šest borbenih aviona F-16 i da će isporuke početi ove godine. Belgija je takođe obećala dodatne avione.

Vazdušna odbrana

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je prošle nedelje da želi da udvostruči kapacitete ukrajinske protivvazdušne odbrane tokom leta i da mu je potrebno još najmanje sedam PVO sistema "patriot".

Stravičan napad na Kijev pre nekoliko dana, u kome je stradala 41 osoba, potvrđuje značaj PVO sistema. Ukrajinska protivvazdušna odbrana je tada uspela da presretne 30 od 38 projektila.

Zemlje članice NATO-a najavile su da će u Ukrajinu poslati još pet sistema "patriot" i čitav niz drugih sistema PVO. Očekuje se da će SAD u narednim danima objaviti detalje o novoj američkoj isporuci oružja protivvazdušne odbrane, za koju je američki predsednik Džo Bajden rekao da će biti „istorijska donacija“.

Vazduhoplovstvo Ukrajine uskoro bi trebalo da dobije još jedno efikasno sredstvo za zaustavljanje vazdušnih napada – leteći radar. Švedska je pre nekoliko meseci zvanično potvrdila da će ukrajinskom vazduhoplovstvu isporučiti dva leteća radara S 100D Argus, poznata i kao ASC890 ili Saab 340 AEV&C. Ovi radari će se koristiti za otkrivanje malih ciljeva koji lete na malim visinama.

Sa dva Argusa, Ukrajina će dobiti mogućnost ranog otkrivanja napada svim naoružanjem, posebno krstarećim raketama, koje su do sada nanosile veliku štetu.

Napadi snažnim raketama na rusko tlo
Novi britanski premijer Kir Starmer signalizirao je Ukrajincima da mogu da koriste britanske projektile "storm šadou" za napad na vojne ciljeve unutar Rusije.

Starmer je potvrdio da će od Ukrajinaca zavisiti kako će se isporučene rakete koristiti. Rakete „očigledno moraju da se koriste u skladu sa međunarodnim humanitarnim pravom“, dodao je on.

On je naglasio da rakete moraju da se koriste „u odbrambene svrhe, ali je na Ukrajini da odluči kako će ih koristiti u te svrhe“, naveo je on. "Storm šedous" su precizno vođene krstareće rakete sa dometom većim od 250 kilometara.

Do sada su SAD bile prilično suzdržane u pogledu upotrebe zapadnog oružja za udare na rusko tlo, smatrajući to korakom ka daljoj eskalaciji. Kir Starmer se, pak, jasno zalagao za jačanje pomoći Ukrajini u predizbornoj kampanji, pa je ovim potezom otišao korak dalje od svog prethodnika Rišija Sunaka.

Američka baza u Poljskoj

NATO je takođe saopštio da je nova američka baza protivvazdušne odbrane u severnoj Poljskoj, dizajnirana za otkrivanje i presretanje napada balističkim projektilima kao deo šireg raketnog štita NATO-a, spremna za misiju.

Sistem, nazvan Aegis Ashore, nalazi se u severnom poljskom gradu Redžikovu i sposoban je da presreće balističke rakete kratkog do srednjeg dometa.

(Blic)  FOTO: EVAN VUCCI / TANJUG/AP