Zakonodavci ne žele da sijeku granu na kojoj sjede

“Meni je neprihvatljivo da neko ko pretenduje da sutra bude u predstavničkoj vlasti, da donosi propise koji će se ticati građana, koje će građani morati poštovati, da ne poštuje zakone ove države i to dokazuje koliko smo mi daleko od vladavine prava i poimanja politike u BiH. Umjesto da se vodi u opštem interesu, vodi se u ličnom interesu", naglašava bivši član CIK-a Vehid Šehić.

Centralna izborna komisija BiH do sada je izrekla niz novčanih sankcija političkim subjektima zbog preuranjene kampanje, zloupotrebe javnih resursa i djece u političke svrhe... Međutim, pojedini su i nakon kazne nastavili sa istim kršenjima izbornog zakona.

Brojne političke stranke odlučile su da neće da čekaju septembar i početak zvanične izborne kampanje i na društvenim mrežama su počele s promocijom svojih programa i kandidata za lokalne izbore... Zbog toga je Centralna izborna komisija izrekla niz novčanih kazni za preuranjenu kampanju, ali i za zloupotrebu djece u političke svrhe, te zloupotrebu javnih resursa u svrhu promocije stranačkih politika...

Do sada su kažnjeni DNS, Narod i Pravda, SDA, Naša Stranka, Ujedinjena Srpska, Bosanska stranka i SNSD tri puta...

“Meni je neprihvatljivo da neko ko pretenduje da sutra bude u predstavničkoj vlasti, da donosi propise koji će se ticati građana, koje će građani morati poštovati, da ne poštuje zakone ove države i to dokazuje koliko smo mi daleko od vladavine prava i poimanja politike u BiH. Umjesto da se vodi u opštem interesu, vodi se u ličnom interesu", naglašava bivši član CIK-a Vehid Šehić.

Iako CIK ima ovlašćenja da izrekne kazne i do 30. 000 maraka, one su do sada bile na zakonskom minimumu od 3 ili 4 hiljade maraka.

Dario Jovanović iz Koalicije za slobodne i poštene izbore “Pod lupom” kaže da su sankcije za povrede Izbornog zakona Bosne i Hercegovine generalno niske i da nisu odvraćajućeg karaktera.

“Dakle, one ohrabruju, a ne obeshrabruju političke subjekte da čine prekršaje koji im direktno donose korist u vidu broja glasova na izborima. Sve dok je to tako, dok je dobit za političke subjekte i kandidate u broju glasova veća od onoga što oni mogu uplatiti kao sankciju prema Centralnoj izbornoj komisiji, to će i biti slučaj. Zbog toga sankcije trebaju biti najstrože moguće. Trebaju biti odvraćajućeg karaktera”, zaključuje Jovanović.

I Šehić smatra da, posebno vladajućim strankama koje su na izvoru javnog novca, kazne od 3 ili 4 hiljade maraka ne predstavljaju problem, te da bi CIK trebalo da počne da izriče maksimalne kazne od 30. 000 maraka.

(BN) Foto: BN

Šehić kaže i da treba uvesti još jedan vid kazne.

“Mislim da bi ona bila najdjelotvornija... Da se političkim subjektima, koji najmanje tri ili pet puta krše ovaj član preurejene izborne kampanje, poništi ovjera za učešće na izborima. To bi za mene bila jedina adekvatna sankcija i ona bi preventivno djelovala. Imala bi generalnu prevenciju, tako da bi i svi budući koji bi dolazili u situaciju da možda krše izborni zakon dobro razmislili, ali bi se tako i moralno pročistio politički prostor u BiH”, dodaje Šehić.

Iz Koalicije "Pod lupom" ističu i da bi strankama, višestrukim povratnicima u kršenju izbornog zakona, trebalo privremeno ukinuti finansiranje iz budžeta. Kažu da ove, rigoroznije kazne, već dugo predlažu ministrima, poslanicima i delegatima, ali zakonodavci očigledno ne žele da sijeku granu na kojoj sjede...

(BN) Foto: BN