Gradnja HE “Dabar” kineskim kreditom: Srpska bi mogla ostati bez imovine?

HE Dabar prema obećanjima SNSD-ove vlasti trebala je biti završena 2017. godine, ali umjesto da proizvodi struju već šest godina, još je u izgradnji. Da bi se nastavilo s radovima vlast se zadužuje kod Kineza. 

Republika Srpska 12.06.2023 | 19:59

U nastavak gradnje HE Dabar ide se preko kineskog kredita od 189 miliona evra na 20 godina sa grejs periodom od 4 g. i kamatnom stopom od 2,2 %, kaže direktor Elektroprivrede Republike Srpske Luka Petrović. Radovi su nastavljeni sredinom maja ove godine.

Kredit je odobrila Exim banka koja je prihvatila garanciju Vlade Republike Srpske za 85 % vrijednosti ugovora. 

”15% smo mi morali da uplatimo + sinošur kao obavezno osiguranje tog kredita koji iznosi otprilike oko 5 % vrijednosti kredita i plus još neke naknade koje su propisane ugovorom to kad se sve sabere Elektroprivreda Republike Srpske  putem HE na Trebišnjici i HE Dabar uplatila je zaključno sa 05.02.2023. 92. 800. 000 KM kako bi se aktivirao kreditni aranžman sa Exim bankom.

Petrović se pohvalio kreditnim aranžmanom, ali nije precizirao kakve je garancije Srpska dala kineskim kreditorima. Tim povodom nisu se oglašavali ni iz Vlade.

Međutim, opozicija naglašava da ukoliko dođe do zastoja u vraćanju duga, Kinezi će naplatiti svoje. Nebojša Vukanović kaže da ukoliko se ne bude plaćao kineski kredit oni će automatski ući u vlasništvo te hidrocentrale.

Netransparentnost ugovora, unosi sumnju, upozorava ekonomista Svetlana Cenić, naglašavajući da transparentnost postupka treba da bude garancija da vlasti neće raditi na štetu Republike Srpske i njenih građana. 

“Vlada je praktično samo upravitelj, ona pripada entitetu. Ne smiju da budu strogo POV i uvijek će reći da Kinezi na tom insistiraju, a šta ste vi tu kao pregovaračka strana koja treba da kaže da državna imovina ne može da bude strogo POV i da ne mogu da se kriju ugovori od građana da mora da bude transparentno čim govorimo o nečemu gdje se koriste pare poreskih obveznika ili imovina poreskih obveznika.”, navodi Cenićeva. 

Ukupna vrijednost HE „Dabar“ procijenjena je na oko 660 miliona KM, a cijena izgradnje u samo nekoliko godina porasla je za 300 miliona maraka. 

“Umjesto početnih 180 miliona evra koliko je trebala koštati hidrocentrala njena će cijena sada narasti, bez kamata na oko milijardu. Dakle cijena je utrostručena, a radovi kasne 10 godina i na tome je Republika Srpska izgubila 500 miliona izgubljene struje i povećanje oko 600 miliona, preko milijarde. Naravno oni nikome ne polažu račune. Više puta Elektroprivreda je mijenjala i zakon, vršila se dokapitalizacija, te vlasnik je Elektroprivreda, te vlasnik je HET to su bile malverzacije, od početka je tu bio ogroman kriminal”, smatra Vukanović.

Prve dozvole za Hidroelektranu Dabar su izdate davne 2012. godine. Rokovi su više puta probijeni, a najnoviji za završetak gradnje produžen je za 4 godine. 

(BN)  Foto:Nezavisne