Ima li kraja: Za IZIS sistem još pola miliona maraka

Nakon što su poreski obveznici u Republici Srpskoj za famozni integrisani zdravstveni informacioni sistem (IZIS) dali više od 26 miliona KM, a on u samo osam testnih dana prošle godine uspio da kolabira pa mjesecima stvara probleme zdravstvenim radnicima, sada je Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske odlučio da ga „dodatno održava“. To će koštati novih – 491.400 KM sa PDV-om.

Republika Srpska 31.03.2023 | 11:24

Novi budžetski odliv za sistem, koji je inače pod garancijom do avgusta 2024. godine, FZO RS je pokušao da opravda u tenderskoj dokumentaciji:

„Fond raspolaže punim pravom načina korištenja i izmjena isporučenih aplikacija i web servisa za sopstvene potrebe.“

Objašnjeno je da je pod garancijom, na koju su se tenderskim ugovorom obavezale firme koje su ga radile – „MMS Code“, „Lanaco“ i „Ericsson Nikola Tesla“, samo adaptivno i korektivno održavanje, odnosno ispravljanje grešaka u softveru i eventualno mijenjanje harvera i sistemskog softvera.

Sve drugo, što uprava FZO RS ne precizira u tenderu, građani plaćaju posebno, novim stotinama hiljada maraka.

„Dodatne usluge održavanja su sve usluge održavanja koje ne spadaju pod korektivno i adaptivno održavanje u garantnom roku i one su predmet ove javne nabavke. Ovaj tip usluga će se izvoditi po zahtjevu Fonda. Ponuđač će po dobijenom zahtjevu, sačiniti specifikaciju usluga po čovjek/satu ili čovjek/danu po cjenovniku specificiranom u ponudi“, stoji u tenderskoj dokumentaciji.

Jasno je, međutim, da po vršiocu dužnosti direktora zdravstvenog fonda RS Dejanu Kusturiću mnogo toga ne spada pod garanciju pa u timu onih koji će dodatno liječiti IZIS potreban je arhitekta informacionog sistema za „Oracle“, pet programera koji imaju iskustvo u korištenju razvojnog alata Oracle APEX, dizajner grafičkog korisničkog interfejsa, stručna osoba sa poznavanjem i iskustvom implementacije komunikacijskih protokola u zdravstvu - HL7 CDA standarda (eng. Health Level 7 Clinical Document Architecture), stručna osoba sa HL7 V2.7 sertifikatom, dva stručnjaka za administraciju „Oracle“ baze podataka, stručnjak za rad na infrastrukturi javnog ključa i sertifikata (PКI -Public Кey Infrastructure), stručnjak za Oracle EXA DATA sistem (X7-2), četiri analitičara oslovnih procesa, stručnjak u oblasti laboratorijskih informacionih sistema, stručnjak sa znanjem u razvoju mobilnih aplikacija u FLUTTER-u, stručnjak za mikroservise i povezivanje sa velikim informacionim sistemima i stručnjak za računarske mreže.

Traži i da ponuđač ima uredno izvršen jedan ugovor u vrijednosti ne manjoj od 420.000 КM bez obračunatog PDV-a (491.400 KM sa PDV-om), koji je za  predmet imao izradu, isporuku, održavanje ili nadogradnju minimalno jednog informacionog sistema u oblasti zdravstva u posljednje tri godine.

„Obimna dokumentacija”, u kojoj leži tajna IZIS-a, skoro pet godina skuplja prašinu u ladicama, prvo Okružnog tužilaštva Banjaluka, a potom i Republičkog. Još 12. jula 2018. godine Ministarstvo unutrašnjih poslova RS dostavilo je kompletnu dokumentaciju, a Kusturić, kojem je mnogo toga dosad prošlo ispod tužilačkog radara, nesmetano je nastavio da troši javni novac upravo na ovaj sistem.

U međuvremenu saznalo se, a pisao je Capital, da je ljekaru opšte prakse potreban čak 81 klik da bi pacijentu izdao recept za lijek, uputnicu, zakazao “magnet” ili CT i to ako sistem sve te klikove prihvati i obradi zadate informacije.

Stanje je katastrofalno, govorili su medicinski radnici u novembru prošle godine. Medicinske sestre imale su i dodatni problem, „jer sve što ljekar klikne, prihvatio to sistem ili ne, štampa kao račun za participaciju“. Na brojeve telefona, gdje bi trebalo da prijave nefunkcionalnosti sistema, niko se nije javljao.

Slavko Bojić, vlasnik „MMS Code“, hapšen zbog kriminalnih korona ugovora sa Institutom za javno zdravstvo RS, u maju prošle godine saopštio je da ne vjeruje ovdašnjem pravosuđu i da ne može da posluje u ovoj sredini. Rekao je da će otići. U Njemačku. Firmi je ostavio obaveze po ugovoru sa FZO. Njeni stručnjaci naveli su da su problemi u Domu zdravlja Banjaluka „izazvani nestručnim rukovanjem i lošom internet konekcijom“.

U Fondu zdravstvenog osiguranja Republike Srpske odgovornost su, takođe, prebacivali na zdravstvene ustanove napominjući da su „one imale mogućnost da se još ranije integrišu u IZIS, ali da to zavisi prvenstveno od njihove spremnosti i tehničkih mogućnosti da se prilagode“.

Prema njihovim podacima koje je objavio Capital, 273 ustanove su uvezane u ovaj sistem, a ako se uzmu u obzir sve ambulante i porodične medicine i apoteke, IZIS se koristi na oko 800 lokacija.

“Imajući u vidu trenutni broj integrisanih ustanova evidentno je da su početni izazovi savladani. Primjera radi, od 1. avgusta 2021. evidentirano je 14,7 miliona posjeta u ovom sistemu na primarnom nivou, realizovano je 13,5 miliona elektronskih recepata, kreirano je 6,2 miliona uputnica u IZIS-u, te 1,6 miliona nalaza”, naveli su za ovaj medij iz FZO RS i ocijenili da je IZIS odlično rješenje za zdravstveni sistem u Republici Srpskoj.

(Žurnal.info)