Stručni kadrovi trebaju javnim preduzećima u RS

Iako je trenutno u Republici Srpskoj registrovano 238 javnih preduzeća, koji zapošljavaju skoro 30 hiljada radnika, prema podacima Poreske uprave RS, 100 najvećih dužnika među njima duguje više od pola milijarde KM.

Republika Srpska 19.12.2022 | 18:44

Prilikom usvajanja budžeta za 2023. godinu, Radovan Višković, predsjednik Vlade, je po ko zna koji put rekao da će nova vlast pročešljati sva javna preduzeća u Republici Srpskoj. Višković je dao rok do 2025. godine uz najavu o osnivanju centralne jedinice za finansijski nadzor svih javnih preduzeća.

"Cilj te jedinice biće da javna preduzeća Srpske naprave što više profita, a sve u interesu građana Republike Srpske", rekao je predsjednik Vlade RS, Radovan Višković.

Višković je i prije četiri godine imao sličan stav kada su u pitanju negativni izvještaji javnih preduzeća – ostavka direktora. Ipak, od toga nije bilo ništa.

Ekonomisti objašnjavaju da su javna preduzeća, umjesto da se razvijaju i unapređuju, godinama bila stranački plijen iz koga se izvuklo sve što se može izvući.

“Ključna stvar kada su u pitanju javna preduzeća jeste potreba za njihovom depolitizacijom. Dok god su na čelu javnih preduzeća isključivo političke ličnosti, i niko drugi ne može da dodđe na čelo, ni u strukture upravljačkih preduzeća. I mi ćemo i imati ovakvu situaciju, da su ili gubitaši, ili se koriste samo ui političke svrhe“, poručuje Jelena Trivić.

Iako je trenutno u Republici Srpskoj registrovano 238 javnih preduzeća, koji zapošljavaju skoro 30 hiljada radnika, prema podacima Poreske uprave RS, 100 najvećih dužnika među njima duguje više od pola milijarde KM.

„Umjesto da budu ključno izvorište profita, i da dio svoje dobiti usmjeravaju na budžet, oni su postali glavni potrošači budžetskih sredstava. Budžeti se značajno zadužuju, odnosno založe se za kredite koje javna preduzeća masovno uzimaju. I sledeće godine je planirano blizu milijardu maraka garancija za njih, što je direktan rizik za budžet“, kaže ekonomista Milenko Stanić.

Evropska unija je ulazak Bosne i Hercegovine uslovila i reformom javnih preduzeća kroz 14 ključnih prioriteta, podsjećaju iz Transparensi Internešenela.

„Pod onim prioritetom koji se tiče borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, jedna od stavki se odnosi baš na reformu i reorganizaciju javnih preduzeća, jer su prepoznati određeni korupcijski rizici u toj oblasti. Ali godinama se ne radi ništa po tom pitanju. Posebno smo ukazivali na probleme sukoba interesa, gdje se javni funkcioneri postavljaju na direktorske pozicije. Iako po zakonu ne bi mogli, ovamo se drže u v. d, mandatu godinama“ , poručuje Srđan Traljić iz Transparensija.

Pitanjem javnih preduzeća u Republici Srpskoj bavio se i glavni republički revizor sa riječima da je ključna reforma do 2024. godine i da sva javna preduzeća treba da izađu sa planom reorgnizacije.

Iz Međunarodnog monetarnog fonda su takođe poručili da će se sprovesti nezavisna revizija poslovanja, nakon čega će se definisati dalji koraci s ciljem povećanja transparentnosti i odgovornosti u njihovom radu. Još prije nekoliko godina, iz MMF – a su poručili da je u Bosni i Hercegovini, kada su u pitanju javna preduzeća, neophodno uspostavljanje jasne vlasničke strukture kroz postojanje registra i uspostavljanje profesionalnog menadžmenta bez uplitanja politika, pogotovo u imenovanju članova nadzornih odbora.

Neophodan je i finansijski nadzor te strogo definisani uslovi pod kojima se mogu odobravati dodatna zaduživanja, jasno je preporučeno u analizi Međunarodnog monetarnog fonda prije tri godine.

(BN Foto: Ilustracija/Capital)